Sumnjivo poslovanje preduzeća drugačije odzvanja u ušima prosečnog Srbina a drugačije u revizorskim. Kod ovog prvog nižu se misli o fantomskim firmama, proneverama, proizvodnji nelegalnih supstanci, piramidalnim prevarama, pranju para i drugim nepodopštinama, kasnijim predmetom pažnje odeljenja za privredni kriminal kriminalističke policije. Revizori svoju sumnjičavost usmeravaju na drugačije, ne manje zakučaste tragove.
Generalno, revizor se suočava sa tri vrste osnovnih rizika u pogledu poslovanja preduzeća i oni se grupišu u sledeće kategorije: detekcioni, kontrolni rizik i inherentni (podrazumevajući ili „rizik sam po sebi“).
Detekcioni rizik predstavlja pretnju po mogućnost revizora da u postupku same revizije odnosno sprovođenja analitičkih procedura i detaljnih testiranja identifikuje materijalno značajne propuste u internim kontrolama preduzeća i finansijskim izveštajima.
Kontrolni rizik odslikava opasnost za revizora u smislu eventualnog nepostojanja, neadekvatnosti ili lošeg funkcionisanja internih kontrola koje su u primeni u konkretnom preduzeću.
Inherentni rizik reprezentuje sveopštu teoriju relativiteta i podseća revizore i korisnike izveštaja revizora, da ponekad, uprkos svom trudu revizora i doslednoj primeni Međunarodnih standarda revizije, neki materijalno značajni faul, može da ostane neotkriven. Ovo prevashodno stoga jer se sprovođenje revizije temelji na uzorcima a ne celoj populaciji i zbog toga što revizor nije inspektor i nema sve metode (kojima inače legitmno raspolažu drugi organi) na dispoziciji.
Neću ti prići
Verujem da je za najširi krug čitalaca, i meni svakako, najzanimljiviji rizik angažovanja, kao jedna (pred)faza obavljanja revizije finansijskih izveštaja. Rizik angažovanja je set činjenica koje se tiču samog preduzeća (njene organizacione strukture, delatnosti, upravljačke strukture i integriteta rukovodstva, finansijskog rezultata i prirode angažmana revizora) i okruženja a koji mogu da budu od uticaja na odluku revizora da (ne)prihvati angažman revizije.
Evo redosleda koraka: u vezi sa moralnim integritetom rukovodstva preduzeća, razmatramo postojanje razloga za sumnju u odlike ili integritet jednog ili više članova rukovodstva ili stavljamo u pitanje verodostojnost izjava rukovodstva. U tom sklopu razmatramo naša saznanja o eventualnom učešću rukovodstva u navodnim protivzakonitim radnjama, falsifikovanju finansijskih izveštaja, ili organizovanom kriminalu; proučavamo da li preduzeće često menja poslovnu banku, advokata, revizora; da li neko iz rukovodstva trenutno prolazi kroz ozbiljne lične, porodične teškoće; da li postoji spremnost rukovodstva na prihvatanje neuobičajeno visokog nivoa rizika; da li je prisutan dominantni uticaj jedne jake ličnosti ili je upravljanje skoncentrisano na malu grupu rukovodilaca; I, koliko je rukovodstvo neiskusno.
Zatim, razmatramo predanost rukovodstva čestitom finansijskom izveštavanju i u tom smislu uzimamo u obzir sledeće: prihvatanje kontraverznih računovodstvenih politika, nerado prihvatanje knjiženja korekcija predloženih od strane revizora, postojanja transakcija bez ekonomskog smisla, postojanje značajnog broja transakcijia sa povezanim pravnim licima, davanje preteranog, neumerenog značaja ostvarivanju planiranih iznosa zarade, prihoda ili mera rasta, pregovore o novim značajnim izvorima finansiranja koji su u toku.
Potom, analiziramo posvećenost rukovodstva projektovanju i održavanju pouzdanog računovodstvenog procesa i informacionog sistema (opšte stanje knjiga, veliki broj transakcija evidentiranih na kraju poslovne godine, neinformisanost rukovodstva ili odsustvo reakcije na spoznaje o slabosti internih kontrola).
Ovaj set rizika zahteva od revizora jedan proaktivan pristup i u smislu opšte kulture i informisanosti, kao i rasuđivanje o psihološkim momentima vezanim za najuže rukovodstvo. Ono što mi je više puta, recimo, upalo u oči, i što je bilo potvrđeno u realnom prostoru i vremenu je da neodmerena ljubaznost i predustretljivost prema revizorima imaju pozadinu u materijalno značajnim propustima koji mogu da imaju veze i sa proneverama.
Baš ne volim..
Takođe, ukoliko rukovodstvo preduzeća trpi pritisak od strane vlasnika ili potencijalnih kreditora u pogledu ostvarenja značajnih poslovnih rezultata, ili im bonus zavisi od istih, najdirektnije su stimulisani za ulepšavanje finansijskih izveštaja. Mi revizori ne volimo to, i odmah nam se pale “alarmne lampice”.
Zatim, uvek su rizične transakcije sa povezanim pravnim licima. Rizične u smislu da vlasnik preduzeća rasuđuje o interesima u finansijskom izveštavanju sa aspekta grupe društava, a ne pojedinačnog društva. Vrlo su česti slučajevi fiktivnog prometa ili prometa po netržišnim cenama robe ili usluga, između povezanih preduzeća. Opet, mi revizori to ne volimo. Baš kao u pesmi Đoleta Balaševića…
U vezi sa organizacionom i rukovodstvenom strukturom preduzeća rizici su nabrojani: primerenost organizacione strukture veličini preduzeća i delatnosti, eventualne statusne promene, isuviše velika stopa rasta; prikladnost kontrolnih procesa organizacionoj strukturi; segregacija dužnosti u internim kontrolama koja treba da onemogući narodnu poslovicu “kadija te tuži – kadija ti sudi”; nepostajanje ili nefunkcionisanje ili odsustvo komunikacije interne revizije sa rukovodstvom.
Ovaj set rizika zahteva prilično nagomilanog iskustva revizora, kako bi se pravilno odmerio. Neophodno je da se zna šta je nekakav prosek u tom sektoru industrije i da se razvije očekivanje u pogledu primerenosti organizacione mreže u konkretnom preduzeću. Čest je slučaj i sveprisutna nepravda da komercijalisti u preduzećima uživaju sve počasti i luksuz, dok računovođe rade na kolenima, i figurativno i bukvalno. Naravno da ovo može da ugrozi kvalitet finansijskog izveštavanja. I opet, mi baksuzi – revizori to ne volimo.
U vezi sa prirodom poslovanja preduzeća i poslovnim okruženjem obraćamo pažnju na: dugoročan proizvodni ciklus, korišćenje složenih izvora finansiranja; prirodu poslovanja koja zahteva značajne računovodstvene procene koje podrazumevaju subjektivnost, složenost ili neizvesnost, okolnost da klijent posluje u industriji često povezanoj sa sumnjivim ili protivzakonitim radnjama; ili da su finansijski rezultati klijenta značajno bolji ili gori od njegovih konkurenta u istoj grani industrije; vodimo računa o tome da li otplate kredita bitno utiču na finansijski rezultat, nerešene ili ranije vođene sudske sporove, administrativne, disciplinske i slične postupke, ozbiljne primedbe od strane državnih organa kontrole, ranjivost u odnosu na aktuelne ekonomske događaje, ranjivost u odnosu na promene u propisima i izvršnoj vlasti.
Dugoročan proizvodni ciklus je kompleksniji za praćenje i vrednovanje na datume koji su u nekoj određenoj međufazi proizvodnje; “apstraktni sektori” kao što to često ume da bude proizvodnja softvera, produkcija filmova i slično, zahtevaju veći stepen subjektivnosti u računovodstvenim procenama od proizvodnje krem čokoladica. Svaku granu industrije prate karakteristični odnosi bilansnih pozicija unutar finansijskih izveštaja. Odstupanja od tih karakteristika jesu sumnjiva. I ovde je u proceni važno iskustvo.
Revizor se takođe trudi da shvati i proceni uticaj mogućnosti da vlasnici preduzeća vrše pritisak na rukovodstvo (a to su, odvojene funkcije vrlo često) da friziraju finansijske izveštaje, kako bi preduzeće dobilo zajam ili kako bi privukli potencijalnog partnera za saradnju.
I na kraju, odlučujući se da prihvati novi angažan, revizor treba da prouči koje je problem preduzeće imalo sa prethodnim revizorom i da vrednuje činjenicu da će naš izveštaj biti osnov za velike investicione odluke trećih lica.
Sve probleme koje su grešni konsultanti i revizori imali sa zakonom u poslednje vreme, bili su posledica zanemarivanja rizika koji nosi činjenica da će izveštaj biti osnov za velike investicione odluke trećih lica.
Naravoučenije: neke poslove, neke klijente i neke ljude, jednostavno je bolje zaobići…kako u svakodnevnom životu, tako i u reviziji…
Zvezdan Božinović, vlasnik i direktor LB Rev
FINANSIJE TOP 2012/13