Analizirajući isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju u periodu od januara 2001. do oktobra 2013. Narodna banka je došla do zaključka da je štednja u dinarima u poslednjoj godini bila isplativija od štednje u devizama zbog stabilnosti kursa dinara.
Naime, dinarska štednja u našoj zemlji je u periodu od kraja 2001. godine do septembra 2013. povećana preko petnaest puta – sa 1.559 miliona dinara na 23.704 miliona dinara. U strukturi dinarske štednje, zabeležen je rast dugoročnih depozita sa 5,2% u 2001. na 6,1% u 2013. U posmatranom periodu, devizna štednja je povećana za 7.782 miliona evra (911.234 miliona dinara), na 8.134 miliona evra (932.228 miliona dinara). Kao i kod dinarske štednje, učešće dugoročnih depozita kod devizne štednje povećano je za 16,8 procentnih poena.
U poređenju s dinarskom štednjom, devizna štednja je i dalje znatno veća, pa je stoga i ove godine urađena analiza isplativosti štednje u devizama u odnosu na štednju u dinarima.
Narodna banka Srbije je u oktobru 2010. godine uradila prvu Analizu isplativosti dinarske i devizne štednje. Rezultati te analize su pokazali da je u periodu od januara 2001. do avgusta 2010. godine u većem broju posmatranih potperioda bilo isplativije štedeti u dinarima nego u devizama. Oktobra 2011. godine NBS je u analizu uključila i period do kraja tog meseca.Pored toga, izvršila je i analizu isplativosti dinarske i devizne štednje položene oko Svetskog dana štednje 2010. godine (31. oktobar) i oročene na godinu dana. Obe analize su potvrdile da je u većem broju posmatranih potperioda, odnosno u poslednjoj godini dana, bilo isplativije štedeti u dinarima nego u devizama.
Ni rezultati poslednje analize (rađene do oktobra 2013) se ne razlikuju od prethodnih. Štednja u dinarima položena oko Svetskog dana štednje 2012. godine i oročena na godinu dana bila je isplativija od štednje u devizama u ovom periodu. Analiza je potvrdila da je dinarska štednja bila isplativija i u periodu od 2001. do 2013. godine.
Isplativost štednje po periodima
Pri obračunu devizne štednje na depozite oročene na godinu dana po stopi od 5,0% godišnje do avgusta 2010. godine i po zvaničnoj kamatnoj stopi od septembra 2010. godine, analiza pokazuje da je od 2001. do 2013. godine dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje u većem broju posmatranih perioda (92 perioda u dinarima i 50 perioda u devizama). Štednja u dinarima bila je isplativija u većem broju perioda i kada se devizna štednja, umesto po stopi od 5%, obračuna po stopi od 7,0% (85 perioda u dinarima i 57 perioda u devizama). Veću isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju (obračunatu po stopi od 7% do avgusta 2010. godine) potvrđuje i prosečna razlika u korist dinarske štednje, koja je u analiziranom periodu iznosila 5.638 dinara.
Isplativost štednje oročene oko Svetskog dana štednje 2012. godine
Pri obračunu dinarske i devizne štednje na godinu dana po ponderisanoj kamatnoj stopi iz oktobra 2012. godine (10,0% i 3,9%, respektivno), analiza pokazuje da bi po isteku perioda oročavanja štediša na štednju u dinarima dobio 6.012 dinara (53 evra) više u odnosu na štednju u evrima.
Dinarska štednja bila je isplativija od devizne štednje i pri obračunu kamate na dinarsku i deviznu štednju po maksimalnim, odnosno minimalnim ponuđenim stopama. Naime, štediša bi po isteku perioda oročavanja na štednju u dinarima dobio 7.433 dinara (65 evra) više za štednju obračunatu po maksimalnim kamatnim stopama, odnosno 5.258 dinara (46 evra) više za štednju obračunatu po minimalnim kamatnim stopama u odnosu na štednju u evrima.
Čak i pri obračunu dinarske štednje po minimalnoj (7,0%), a devizne štednje po maksimalnoj kamatnoj stopi (4,5%), štednja u dinarima je isplativija od štednje u evrima. Štediša bi na štednju u dinarima dobio 2.433 dinara (21 evro) više nego na štednju u devizama.
Ovo znači:
– da je štednja u dinarima oročena na godinu dana bila isplativija od štednje u
devizama iste ročnosti u većem broju posmatranih perioda;
– da je štednja u dinarima oročena na godinu dana oko Svetskog dana štednje 2012.
godine bila isplativija od štednje u devizama u ovom periodu;
– da je stabilnost kursa dinara u poslednjoj godini štednju u dinarima učinila znatno
isplativijom od štednje u devizama u tom periodu.
Opredeljenje za štednju u dinarima i njena isplativost u narednom periodu zavisiće od makroekonomske stabilnosti, visine inflacije, odnosa između kamatnih stopa na dinarsku i deviznu štednju, poreskog tretmana dinarske i devizne štednje i kretanja kursa dinara, saopštila je NBS.