O revitalizaciji Golubačke tvrđave priča se toliko dugo, da se i nada žitelja ovog kraja kako će povećani priliv turista pokrenuti zamrle privredne aktivnosti okamenila u ostacima jednog od najznačajnijih spomenika u ovom delu Evrope. Ipak, nadležni najavljuju da će se sa radovima konačno krenuti ove jeseni, te da je uz arhitektonski deo projekta osmišljena i faza komercijalizacije, koja pored turističkih i ugostiteljskih usluga uključuje i intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i oživljavanje starih zanata.
Revitalizacija tvrđave „Golubački grad“ na Dunavu najverovatnije će početi ove jeseni, najavljuje Zoran Pajkić, predsednik Opštine Golubac. Projektna dokumentacija je urađena, studija izvodljivosti dobila je pozitivnu ocenu u Briselu, dobijena je lokacijska dozvola, a po završetku revizije projekata očekuje se građevinska dozvola. Nakon toga sledi raspisivanje tendera za izmeštanje puta i probijanje novog tunela južno od tvrđave, čime će praktično početi radovi na revitalizaciji. Pripremu tehničke dokumentacije najvećim delom je finansirala naša država, a obnova će se finansirati sredstvima iz pristupnih (IPA) fondova Evropske unije. Za ovaj posao, koji bi trebalo da traje dve i po godine, obezbeđeno je 6,5 miliona evra.
Golubačka tvrđava je jedan od najznačajnijih i najbolje očuvanih fortifikacijskih spomenika u ovom delu Evrope, objašnjavaju autori projekta, arhitekte Marija Jovin i Siniša Temerinski. Na žalost, izuzev arheoloških istraživanja koja su vršena davno, pokušaja konzervacije i rekonstrukcije dve kule, dela palate i jednog dela bedema, ništa drugo nije učinjeno na njenoj revitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi, ne samo da ne ostvaruje bilo kakav prihod već predstavlja i problem za bezbednost saobraćaja na magistralnom putu i turista koji žele detaljnije da je pogledaju.
Turistički prostor „deset kula“
Projektom je predviđena rekonstrukcija svih deset kula, izgradnja vidikovca, restorana, amfiteatra, pristaništa za brodove, vizitorskog centra kao i bazena sa filtriranom dunavskom vodom. Zatvoreni kamenolom u blizini postaće amfiteatar sa tri hiljade mesta, a šestospratna zgrada u kojoj se drobio kamen biće preuređena u prostor za umetnike, objašnjavaju naši sagovornici. Ali prvi korak je izmeštanje puta koji od 1926. prolazi kroz tvrđavu (svakodnevno prođe u proseku oko 600 vozila), a potom izgradnja tunela i prateće infrastrukture. Projektanti kažu da će rekonstrukcija zidanih delova biti minimalna, budući da je objekat solidno građen, dok će drveni elementi biti obnovljeni u potpunosti. Zahvaljujući obnovljenim krovovima, trajno će biti zaštićeni stari zidovi i omogućeno korišćenje kula i drugih objekata. Svi zatvoreni objekti biće iskorišćeni za prezentaciju epohe u kojoj je tvrđava imala svoju funkciju, i događaja koji su se u njoj odvijali. „Kule koje nisu zatvorene biće vidikovci, a kule koje imaju zatvorene prostorije dobiće sadržaje od izložbi slika, srednjovekovnog oružja do izložbi arheološkog materijala“, objašnjava Marija Jovin.
Sa obnovljenim krovovima, Golubački grad dobiće nekadašnju siluetu na ulazu u Đerdapsku klisuru, a za koji se očekuje da postane privredni zamajac ne samo Golupca već i celog Donjeg Podunavlja, pre svega kroz povećanje turističkih aktivnosti i organizaciju kulturnih događanja. Upravo u tom cilju država je proglasila prostor Golubačkog grada za turistički prostor i osnivanjem preduzeća „Golubački grad“ odredila upravljača, čime je tvrđava prvi put ponovo dobila „gazdu“ nakon odlaska Turaka 1867. godine.
„Živa“ tvrđava za živahniju privredu
Autori projekta smatraju da je time učinjen ogroman pomak i u pogledu zaštite tvrđave i kulturne baštine, a po završetku revitalizacije, neophodno je konkretizovati programe koji će doprineti razvoju lokalne zajednice. Zato je u drugoj fazi projekta predviđeno da se realizuju odgovarajući komercijalni sadržaji, uključujući i gradnju apartmanskog kompleksa i restorana, u kojima će gosti moći da sednu za srednjovekovnu trpezu, da probaju ondašnje specijalitete i borave uz obalu Dunava. „Ako ostanemo samo na rekonstruisanom kamenju, od toga nema ništa. Tvrđava je prepoznatljivi simbol Donjeg Podunavlja i ona mora da živi“, upozorava vd direktor preduzeća „Golubački grad“ Iskra Maksimović. U Golupcu veruju da će obnova tvrđave doprineti oživljavanju opštine u kojoj je ostalo jedva nešto više od 8.600 stanovnika (dvostruko manje u odnosu na popis iz 1961. godine), zaposleno je tek oko petine radno sposobnih, a prosečna plata iznosi oko 250 evra. Mada većina zaposlenih radi u javnom sektoru, više od 45% žitelja bavi se nekom vrstom poljoprivredne proizvodnje, a turističke usluge učestvuju tek sa tri do četiri odsto u lokalnoj privredi. Od nešto više od 240 malih i srednjih preduzeća, najveći broj se bavi trgovinom i opravkom motornih vozila, tek četiri proizvodnjom prehrambenih proizvoda i isto toliko hotelskim i restoranskim uslugama.
Glavni razlog drastičnog smanjenja broja stanovnika je nedostatak radnih mesta, potvrđuje i predsednik opštine Zoran Pajkić. „Zato je revitalizacija Golubačke tvrđave za nas jako značajna, jer očekujemo da novoosnovano preduzeće koje će njome upravljati zaposli najmanje pedesetak radnika. Prema procenama i studijama izvodljivosti godišnji obrt ovog preduzeća iznosiće oko 2,5 miliona evra, a dobit pola miliona evra. Koliko je ta cifra značajna govori i podatak da opštinski budžet za ovu godinu iznosi oko 304,6 miliona dinara“, kaže naš sagovornik i dodaje da očekuje daleko više gostiju, i domaćih i stranih, tokom cele godine. „Verujem da će povećano interesovanje turista pokrenuti ljude da se bave izdavanjem smeštaja, izgradnjom apartmana, restorana, promocijom zdrave hrane, a time posredno uključiti i poljoprivredna gazdinstva naše opštine koja će plasirati svoje proizvode. Nov izgled tvrđave vidim i kao šansu da podstaknemo interes stanovnika za obnovu starih zanata koji izumiru, jer u ovom trenutku niko u njima ne vidi ekonomski interes budući da ne postoji tržište za plasiranje zanatskih rukotvorina. Sve te aktivnosti znače i nova radna mesta, što je osnovni preduslov za ostanak mladih, pa time i za održivi razvoj ovoga kraja“.
Pećina koja guta blago i ljude
Sazidana od kamena na strmoj i nepristupačnoj steni na desnoj obali Dunava, Golubačka tvrđava sa deset kula i dve velike kolske kapije već vekovima živi svoj poseban život kroz mitove, priče i legende. U predanjima se prepliću verovanja da je to mesto gde se okupljaju vile, rusalke i druga mitološka bića, poput čoveka sa rogovima i bradom koji nestaje čim se ukaže svetlo, pa do legende o izgubljenom rimskom blagu, koje je iznenada progutala pećina, kao i sve one koji su kasnije pokušavali da ga nađu. Nema preciznih podataka kada je tvrđava sagrađena, a u pisanim dokumentima prvi put se pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrđenje. I nastanak imena Golubac vezuje se za legende. Jedna kaže da je grad dobio ime po vizantijskoj princezi Jeleni, koja je kao zatočenica u kuli svoju tugu ublažila gajeći golubove, a druga govori o lepoj devojci po imenu Golubana, koju je turski paša vezao za stenu, i nakon surovog mučenja ostavio njeno telo pticama jer je odbila njegovu ljubav. Ima i onih koji tvrde da je grad dobio ime po divljim golubovima koji su se nastanili na okolnim liticama.
Jelena Bujdić Krečković
broj 100, septembar 2013.