Home TekstoviB&F Plus Revitalizacija Golubačke tvrđave: Nada u kamenu

Revitalizacija Golubačke tvrđave: Nada u kamenu

by bifadmin

O revitalizaciji Golubačke tvrđave priča se toliko dugo, da se i nada žitelja ovog kraja kako će povećani priliv turista pokrenuti zamrle privredne aktivnosti okamenila u ostacima jednog od najznačajnijih spomenika u ovom delu Evrope. Ipak, nadležni najavljuju da će se sa radovima konačno krenuti ove jeseni, te da je uz arhitektonski deo projekta osmišljena i faza komercijalizacije, koja pored turističkih i ugostiteljskih usluga uključuje i intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i oživljavanje starih zanata.

Revitalizacija tvrđave „Golubački grad“ na Dunavu najverovatnije će početi ove jeseni, najavljuje Zoran Pajkić, predsednik Opštine Golubac. Projektna dokumentacija je urađena, studija izvodljivosti dobila je pozitivnu ocenu u Briselu, dobijena je lokacijska dozvola, a po završetku revizije projekata očekuje se građevinska dozvola. Nakon toga sledi raspisivanje tendera za izmeštanje puta i probijanje novog tunela južno od tvrđave, čime će praktično početi radovi na revitalizaciji. Pripremu tehničke dokumentacije najvećim delom je finansirala naša država, a obnova će se finansirati sredstvima iz pristupnih (IPA) fondova Evropske unije. Za ovaj posao, koji bi trebalo da traje dve i po godine, obezbeđeno je 6,5 miliona evra.

06_postojece_stanje_tvrdjave_sa_vode

Golubačka tvrđava je jedan od najznačajnijih i najbolje očuvanih fortifikacijskih spomenika u ovom delu Evrope, objašnjavaju autori projekta, arhitekte Marija Jovin i Siniša Temerinski. Na žalost, izuzev arheoloških istraživanja koja su vršena davno, pokušaja konzervacije i rekonstrukcije dve kule, dela palate i jednog dela bedema, ništa drugo nije učinjeno na njenoj revitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi, ne samo da ne ostvaruje bilo kakav prihod već predstavlja i problem za bezbednost saobraćaja na magistralnom putu i turista koji žele detaljnije da je pogledaju.

Turistički prostor „deset kula“

Projektom je predviđena rekonstrukcija svih deset kula, izgradnja vidikovca, restorana, amfiteatra, pristaništa za brodove, vizitorskog centra kao i bazena sa filtriranom dunavskom vodom. Zatvoreni kamenolom u blizini postaće amfiteatar sa tri hiljade mesta, a šestospratna zgrada u kojoj se drobio kamen biće preuređena u prostor za umetnike, objašnjavaju naši sagovornici. Ali prvi korak je izmeštanje puta koji od 1926. prolazi kroz tvrđavu (svakodnevno prođe u proseku oko 600 vozila), a potom izgradnja tunela i prateće infrastrukture. Projektanti kažu da će rekonstrukcija zidanih delova biti minimalna, budući da je objekat solidno građen, dok će drveni elementi biti obnovljeni u potpunosti. Zahvaljujući obnovljenim krovovima, trajno će biti zaštićeni stari zidovi i omogućeno korišćenje kula i drugih objekata. Svi zatvoreni objekti biće iskorišćeni za prezentaciju epohe u kojoj je tvrđava imala svoju funkciju, i događaja koji su se u njoj odvijali. „Kule koje nisu zatvorene biće vidikovci, a kule koje imaju zatvorene prostorije dobiće sadržaje od izložbi slika, srednjovekovnog oružja do izložbi arheološkog materijala“, objašnjava Marija Jovin.

Sa obnovljenim krovovima, Golubački grad dobiće nekadašnju siluetu na ulazu u Đerdapsku klisuru, a za koji se očekuje da postane privredni zamajac ne samo Golupca već i celog Donjeg Podunavlja, pre svega kroz povećanje turističkih aktivnosti i organizaciju kulturnih događanja. Upravo u tom cilju država je proglasila prostor Golubačkog grada za turistički prostor i osnivanjem preduzeća „Golubački grad“ odredila upravljača, čime je tvrđava prvi put ponovo dobila „gazdu“ nakon odlaska Turaka 1867. godine.

35_projektovani_nocni_izgled_tvrdjave_sa_vode_2

„Živa“ tvrđava za živahniju privredu

Autori projekta smatraju da je time učinjen ogroman pomak i u pogledu zaštite tvrđave i kulturne baštine, a po završetku revitalizacije, neophodno je konkretizovati programe koji će doprineti razvoju lokalne zajednice. Zato je u drugoj fazi projekta predviđeno da se realizuju odgovarajući komercijalni sadržaji, uključujući i gradnju apartmanskog kompleksa i restorana, u kojima će gosti moći da sednu za srednjovekovnu trpezu, da probaju ondašnje specijalitete i borave uz obalu Dunava. „Ako ostanemo samo na rekonstruisanom kamenju, od toga nema ništa. Tvrđava je prepoznatljivi simbol Donjeg Podunavlja i ona mora da živi“, upozorava vd direktor preduzeća „Golubački grad“ Iskra Maksimović. U Golupcu veruju da će obnova tvrđave doprineti oživljavanju opštine u kojoj je ostalo jedva nešto više od 8.600 stanovnika (dvostruko manje u odnosu na popis iz 1961. godine), zaposleno je tek oko petine radno sposobnih, a prosečna plata iznosi oko 250 evra. Mada većina zaposlenih radi u javnom sektoru, više od 45% žitelja bavi se nekom vrstom poljoprivredne proizvodnje, a turističke usluge učestvuju tek sa tri do četiri odsto u lokalnoj privredi. Od nešto više od 240 malih i srednjih preduzeća, najveći broj se bavi trgovinom i opravkom motornih vozila, tek četiri proizvodnjom prehrambenih proizvoda i isto toliko hotelskim i restoranskim uslugama.

Glavni razlog drastičnog smanjenja broja stanovnika je nedostatak radnih mesta, potvrđuje i predsednik opštine Zoran Pajkić. „Zato je revitalizacija Golubačke tvrđave za nas jako značajna, jer očekujemo da novoosnovano preduzeće koje će njome upravljati zaposli najmanje pedesetak radnika. Prema procenama i studijama izvodljivosti godišnji obrt ovog preduzeća iznosiće oko 2,5 miliona evra, a dobit pola miliona evra. Koliko je ta cifra značajna govori i podatak da opštinski budžet za ovu godinu iznosi oko 304,6 miliona dinara“, kaže naš sagovornik i dodaje da očekuje daleko više gostiju, i domaćih i stranih, tokom cele godine. „Verujem da će povećano interesovanje turista pokrenuti ljude da se bave izdavanjem smeštaja, izgradnjom apartmana, restorana, promocijom zdrave hrane, a time posredno uključiti i poljoprivredna gazdinstva naše opštine koja će plasirati svoje proizvode. Nov izgled tvrđave vidim i kao šansu da podstaknemo interes stanovnika za obnovu starih zanata koji izumiru, jer u ovom trenutku niko u njima ne vidi ekonomski interes budući da ne postoji tržište za plasiranje zanatskih rukotvorina. Sve te aktivnosti znače i nova radna mesta, što je osnovni preduslov za ostanak mladih, pa time i za održivi razvoj ovoga kraja“.

Pećina koja guta blago i ljude

Sazidana od kamena na strmoj i nepristupačnoj steni na desnoj obali Dunava, Golubačka tvrđava sa deset kula i dve velike kolske kapije već vekovima živi svoj poseban život kroz mitove, priče i legende. U predanjima se prepliću verovanja da je to mesto gde se okupljaju vile, rusalke i druga mitološka bića, poput čoveka sa rogovima i bradom koji nestaje čim se ukaže svetlo, pa do legende o izgubljenom rimskom blagu, koje je iznenada progutala pećina, kao i sve one koji su kasnije pokušavali da ga nađu. Nema preciznih podataka kada je tvrđava sagrađena, a u pisanim dokumentima prvi put se pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrđenje. I nastanak imena Golubac vezuje se za legende. Jedna kaže da je grad dobio ime po vizantijskoj princezi Jeleni, koja je kao zatočenica u kuli svoju tugu ublažila gajeći golubove, a druga govori o lepoj devojci po imenu Golubana, koju je turski paša vezao za stenu, i nakon surovog mučenja ostavio njeno telo pticama jer je odbila njegovu ljubav. Ima i onih koji tvrde da je grad dobio ime po divljim golubovima koji su se nastanili na okolnim liticama.

Jelena Bujdić Krečković
broj 100, septembar 2013.

Pročitajte i ovo...