Od prošle godine, na tržište radne snage Kine, ušle su nove generacije rođene 90-tih godina, koje se potpuno razlikuju od svojih roditelja. Ovom se demografskom grupacijom, koja ima preko 135 miliona mladih, tamošnje društvo opsežno bavi u pokušaju da definiše njene osobenosti i karakteristike na isti način na koji se Amerikanci bave svojom Y generacijom ili milenijumovcima. Oni su nepoznanica najviše jer su prva generacija koju su u potpunosti oblikovale kineske ekonomske reforme, a koja će već za 10-tak godina imati vodeću ulogu u društvu i oblikovati njegovu budućnost.
Zbog toga je za Kinu od suštinske važnosti da razume šta ih motiviše i shvati kakva su im očekivanja u životu, šta ih razlikuje od njihovih roditelja i kako će oni uticati na razvoju Kine kao ekonomije koja planira da rast svog BDP ubuduće bazira na širokoj potrošnji.
Kao što smo pomenuli ova generacija je tokom čitavog svog odrastanja uživala plodove kineskog ekonomskog razvoja koji se tada merio dvocifrenim brojevima. Za razliku od njihovih roditelja oni nisu iskusili aktivno mešanje države u svakodnevicu, a dostupnost sredstava za komunikaciju i informacionih tehnologija, potom robe široke potrošnje i na kraju veći prihodi koje su ostvarivali njihovi roditelji značajno su promenili uslove njihovog odrastanja u odnosu na uslove u kojima su odrastale prethodne generacije Kineza.
Ova generacija Kineza odrasla je u snažnijoj Kini, a to odrastanje su obeležili događaji poput olimpijskih igara u Pekingu 2008, Svetskog Expo sajma u Šangaju 2010, a potom, i uspešan razvoj kineskog svemirskog programa i izbijanje njihove domovine na mesto druge ekonomije sveta. Kineski ekonomski razvoj je novoj generaciji Kineza povećao samopouzdanje, poverenje u sistem i povećao im očekivanja od života.
Evo samo nekih pokazatelja na to koliko su se stvari u Kini promenile od njihovog rodjenja:
– 1982. godine kineski BDP po glavi stanovnika je iznosio 527 juana, 2012. godine iznosio je 38,000
– 1982. godine 450,000 Kineza dobilo je diplome univerziteta, 2012. godine diplome je dobilo 7 miliona ljudi
– U periodu 1980-1985 svega 10000 studenata je studiralo u inostranstvu, 2012 godine u inostranstvu je studiralo 340,000 Kineza
Zahvaljujući svemu ovom, danas mladi Kinezi biraju poslove koji zadovoljavaju njihove lične ambicije i ubrzano napuštaju modele koje su sledili njihovi roditelji.
Novi ekonomska realnost
I dok ova nova generacija postaje deo tržišta radne snage, Kina polako ulazi u novu fazu ekonomskog razvoja u kojoj će njena glavna karakteristika biti sporiji privredni rast. Dvocifrene stope rasta iz 1990tih i 2000tih zameniće stope u rasponu od 6 do 8 procenata što će značajno uticati i na mogućnosti zapošljavanja i otvaranje novih radnih mesta.
Od 2000. godine do danas broj diplomaca koji svake godine izlaze iz kineskih univerziteta porastao je sa milion na sedam miliona. U situaciji u kojoj se trenutno nalazi kineska ekonomija značajan broj ovih diplomaca nije uspeo da nađe posao u skladu sa obrazovnim profilom, a veliki broj njih je odlučio da zbog toga odloži početak svog zaposlenja. Umesto karijere koja im je nedostupna, mladi Kinezi sve češće biraju nastavak obrazovanja pa tako danas skoro 20% svih studenata Univerziteta u Pekingu odlazi na postdiplomske studije.
Nova generacija potrošača
Ono što takođe razlikuje mlade Kineze je i njihova „potrošačka svest“. I ako je njihova kupovna moć još uvek ograničena primanjima, njih karakteriše potreba da se o proizvodima i uslugama dobro informišu pre odluke o kupovini. Oni umeju da koriste nove tehnologije i uspešno se kreću kroz informacionu prašumu koju čine društveni mediji, mikro bloging platforme, internet sajtovi ali i sistemi vršnjačkog informisanja po kineskim platformama za slanje poruka. Zbog svega ovoga oni su u stanju da donose informisane odluke o proizvodima i uslugama na koje su spremni da potroše novac, što otvara nove poslovne prilike ali i stvara rizik za kompanije koje se na vreme ne pripreme za ovu promenu potrošačkih navika.
Tehnološka umešnost nove generacije je bez presedana što ih u očima starijih čini ekspertima vrednim poštovanja. Ova uloga im daje značajan uticaj na tokove potrošnje i izvan njihovih ličnih mogućnosti, jer pomažući starijim Kinezima informacijama o proizvodima, često suštinski utiču na njihove odluke. Studije pokazuju da mladi direktno utiču na 50% sve potrošnje njihovih porodica, a čak 30% utiče i odluke o kupovini „velikih“ stvari (kola, stanova i sl.). Fascinantan je podatak da preko 60 odsto mladih Kineza koji žive u urbanim sredinama već poseduje svoju kreditnu karticu. Kada je u pitanju oglašavanje i marketing upravo je ova generacija među najvažnijim ciljnim grupama svih kompanija koje se trude da izgrade svoje korporativne brendove.
Komplikovana ciljna grupa
Kompanije koje su počele da agresivno oglašavaju svoje proizvode i usluge ovoj ciljnoj grupi kažu da se radi o izuzetno komplikovanom i kompleksnom tržištu. Ciljna grupa odluke o kupovini donosi unapred i izrazito je okrenuta proizvodima koji imaju dugoročnu vrednost. Svega 13,3% njih kaže da ih brend opredeljuje da kupe neki proizvod, dok je za 65,2% njih praktičnost na prvom mestu. Njih 70% istražuje i upoređuje cene i kvalitet pre kupovine,a 47,3% smatra da su važni i dizajn i stil.
Za mnoge kompanije, poput kineskog proizvođača sportske opreme LiNing, stvaranje uspešne veze sa ovom korporacijom predstavlja veliki izazov. Jednostavno, na ovu generaciju poznate ličnosti i zvezde manje utiču u poređenju sa prethodnim generacijama, a obrazovanje im omogućava da kvalitetno promišljaju odluke o kupovini.
Sa druge strane kineski proizvođač elektronskih uređaja Xiaomi beleži samo uspehe u svojim pokušajima da dopre do naše nove armije potrošača. Njena strategija je jednostavna – proizvodi su kvalitetni i dostupni po cenama. Ono što ih dodatno izdvaja su njihove komunikacione platforme koje kupcima da komuniciraju svoje utiske i želje sa kompanijom i tako utiču na njen dijapazon proizvoda.
Valja imati na umu da je ova generacija odrasla u internet eri i da im je e-kupovina prirodan način potrošnje. Samo tokom 2012. godine Kinezi su preko interneta potrošili 212 milijardi dolara čime su zabeležili rasto od 71% u poređenju sa prethodnom godinom. Poređenja radi Amerikanci su u istom periodu potrošili 228 milijardi uz rast od „svega“ 13% rasta. Procene su da će do kraja 2013. godine Kina postati ekonomija koja najviše trguje on-lajn, najviše zahvaljujući novoj generaciji tehnološki pismenih Kineza.
Izvor: KPMG