Ocenjujući da su javna preduzeća „bukvalno rasturila sistem“ u 2013. godini i povukla deo ogromnog deficita, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je za “Blic” rekao da nema više načina da se javna preduzeća „politički vode“, da moraju da se korporativizuju i da, ukoliko ostaju u državnom vlasništvu, doprinose budžetu, a ne da iz njega uzimaju. Ali kako obezbediti da veliki broj akcionara efikasno kontrolišu menadžment koji u njihovo ime upravlja kompanijom, kako omogućiti menadžerima da svoje profesionalne ciljeve usklade sa ciljevima preduzeća, kako sprečiti rizike u preduzećima sa koncentrisanim vlasništvom da većinski vlasnik ne zloupotrebljava svoj položaj? Ovo su suštinska pitanja korporativnog upravljanja, a načini njihovog rešavanja razlikuju dobre od loših kompanija.
Najznačajniji zadatak svih učesnika na tržištu je efikasno funkcionisanje privrede, jer se samo na taj način maksimizuju prihodi, stopa zaposlenosti i opšte blagostanje. Zato upravljanje privrednim društvima mora biti racionalno, pravovremeno i u skladu sa kretanjima tržišta, što podrazumeva da poslovne odluke koje se donose budu najbolje moguće pri datim okolnostima. Da bi se ovaj cilj postigao, neophodno je da sistem upravljanja privrednim društvima bude dobro uređen, odnosno zasnovan na jasnim i transparentnim pravilima, i sa jasnom i svrsishodnom podelom nadležnosti unutar privrednog društva.
Ovakvi zahtevi proizilaze iz same suštine korporativnog upravljanja, koja se ogleda u odnosu između svojine i upravljanja. Po tom osnovu, moderna privredna društva se svrstavaju u dve grupe. Prvu čine ona kojima upravlja vlasnik ili manji broj vlasnika, dakle najčešće manja privredna društva porodičnog tipa. U drugu grupu spadaju velika privredna društva sa mnogo vlasnika, u čije ime upravljaju profesionalni menadžeri koje su vlasnici imenovali na tu funkciju. Najznačajnija pitanja korporativnog upravljanja i načini njihovog rešavanja proizilaze upravo iz strukture vlasništva privrednih društava.
Prvo pitanje se bavi načinom koji obezbeđuje efikasnu vlasničku kontrolu nad poslovanjem privrednog društva sa velikim brojem vlasnika. Naime, u praksi se pokazalo da u akcionarskim društvima sa disperziranim vlasništvom, akcionari često nemaju dovoljno moći, znanja, a u pojedinim slučajevima ni dovoljno interesa da utiču na odluke profesionalnog menadžmenta. Dakle, osnovno pitanje je kako sprečiti menadžment da radi isključivo u svom interesu i obezbediti ne samo da vlasnik ne izgubi svoju investiciju, već da doprinese ostvarivanju prinosa po njenom osnovu. Drugo pitanje je kako omogućiti menadžerima da lične profesionalne interese usklade sa interesima privrednog društva kojim upravljaju. Navedena pitanja se zapravo odnose na poverenje investitora u korporacijski sektor, koji se, uprkos negativnim tendencijama uzrokovanim višegodišnjom svetskom ekonomskom krizom, čini i dalje kao najdinamičniji u razvijenim zemljama.
Preventivni mehanizmi
Upravljanje navedenim rizicima u privrednim društvima sa mnogo vlasnika, postiže se kombinacijom različitih mehanizama kao što su: podsticanje potrebe menadžera da se profesionalno afirmišu, usklađivanje interesa menadžmenta, korporacije i njenih vlasnika kroz različite podsticajne programe za menadžere, delimična koncentracija svojine i kontrole u rukama jednog ili nekolicine većih investitora, korišćenje tržišta kapitala kao signalnog instrumenta za loš rad menadžmenta i slično.
Kod privrednih društava sa koncentrisanim vlasništvom, značaj korporativnog upravljanja leži u uspostavljanju mehanizama koji će obezbediti da kontrolni vlasnik ne zloupotrebljava svoj položaj. Najčešće zloupotrebe ogledaju se u: ekonomski neopravdanim zaradama menadžera i dobiti vlasnika, nepovoljnim poslovima kontrolnog vlasnika sa licima povezanim sa privrednim društvom, upotrebi insajderskih informacija u ličnom interesu, dilutiranju manjinskih paketa akcija kroz integraciju privrednih društava i slično.
Upravljanje, odnosno preventivno delovanje u pogledu navedenih rizika se može postići primenom različitih sistema i metoda zaštite manjinskih akcionara kao što su: jačanje položaja manjinskih akcionara, jačanje unutrašnjeg upravljanja, precizna i transparentna regulacija konflikta interesa, precizna regulacija kompenzacije menadžmenta, detaljno i prvovremeno informisanje javnosti i akcionara o poslovanju privrednog društva, nezavisna revizija poslovnih knjiga privrednog društva i slično.
Piše: Predrag Milovanović, partner u advokatskoj kancelariji Milovanović, Aksić & Gecić u saradnji sa PwC za prilog Korporativno upravljanje