Preko dana, uveče kod kuće, vikendom i još noću: radi se sve češće izvan tipičnog radnog vremena. Atipično radno vreme postaje sve rasprostranjenije. To je pokazala interpelacija poslaničke grupe Levice (Die Linke) saveznoj vladi. Za 8,9 miliona ljudi, jednu četvrtinu ukupno zaposlenih, rad vikendom predstavlja normalnu pojavu. To je porast u odnosu na 2001. godinu, kada je vikendom radilo oko 6,7 miliona zaposlenih. U porastu je i rad po različitim smenama. Od 2001. do 2011. je broj ljudi koji rade po naizmeničnim smenama porastao sa 4,8 na 6 miliona. Oko 3,3 miliona zaposlenih radi u vreme dok ostali spavaju. Time je noćni rad dostigao najveću stopu nakon 2008. godine.
Vozači kamiona, kancelarijsko osoblje, pre svega ono na vodećim funkcijama, i inženjeri, u proseku su najčešće pogođeni predugačkim radnim vremenom. Savezna vlada je ipak naglasila da je to „još uvek izuzetak“: samo 1,92 miliona zaposlenih provodi na poslu više od 48 časova nedeljno. Uprkos tome, broj radnika koji rade prekovremeno je za poslednjih 10 godina porastao za 23 procenta. Ukupno gledano, broj prekovremenih radnih časova nalazi se u blagom porastu, dok je istovremeno broj plaćenih prekovremenih radnih časova opao. U toku poslednjih deset godina je i broj zaposlenih, koji rade u večernjim časovima, porastao i to za 46 procenata.
Novi fleksibilni modeli rada objašnjavaju ove brojeve samo uslovno. Savezna vlada raspolaže podacima o ovoj problematici samo iz 2001, 2004 i 2010. godine. Prema poslednjim podacima, broj onih zaposlenih koji su mogli da odlucuju o fleksibilnosti svog radnog vremena se smanjio za 5% i sada iznosi 25 procenata. „Fleksibilni radni modeli, kao što su oni uobicajeni u industriji, imaju malo veze sa tim“, navodi Karl Brenke, ekspert za tržište rada pri Nemackom institutu za istraživanje privrede (DIW). Dok su se u pojedinim branšama izmenile potrebe klijenata, u drugima se kao problematične pokazuju konkurencija i satnica. „Jedan vozač, na primer, mora da radi i vikendom, da bi uopšte mogao da ostvari
podnošljivi nivo zarade“, kaže Brenke.
„Alarmantnim“ opisuje rezultate interpelacije Juta Krelman (Jutta Krellmann), portparolka poslaničke grupe Levice zadužena za pitanja rada i saodlučivanja. Zato što je istovremeno broj psiholoških uzroka za bolovanja udvostručen: 59,2 miliona dana bolovanja iznosio je taj broj 2011. godine. Krelmanova zahteva uvođenje odredbe o zaštiti od stresa u Zakon o zaštiti na radu. „Nestanak granice izmedu radnog i slobodnog vremena je apsolutno nezdrav za zaposlene i njihove porodice“, navodi i Anelie Buntenbah (Annelie Buntenbach), članica uprave Saveza sindikata (DGB). Ministarka rada Ursula fon den Lejen (von den Leyen) tek se pre nekog vremena, prilikom sastanka sa predstavnicima sindikata i udruženja poslodavaca, oglasila u vezi sa odlukom o preduzimanju jedne takve zakonske mere.
Izvor: Marlene Göring, „Jeder Vierte arbeitet am Wochenende“, Neues Deutschland,
Centar za socijalna istraživanja