Guverneri centralnih banaka zemalja jugoistocne Evrope složili su se danas da su najveći problemi bankarskih sektora u regionu opadanje kreditne aktivnosti, kao i visok nivo problematičnih zajmova.
Guverner centralne banke Bosne i Hecegovine Kemal Kozarić rekao je na regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika, da sve zemlje regiona imaju problem usporenog kreditnog rasta, kao i stalnog smanjenja izloženosti prisutnih bankarskih grupacija iz inostranstva.Kozarić je naveo da se kćerke-banke uglavnom razdužuju prema svojim maticama i da za većinu bankarskih grupacija region nije toliko važan, čak i u slučajevima kad njihove kćerke-banke imaju sistemski značaj na lokalnom nivou. On je ocenio da je u ekonomiji najvehi problem visoka stopa nezaposlenosti, a jedan od glavnih rizika je i mogućnost prelivanja krize iz zemalja odakle potiču strane banke.
Guverner centralne banke Crne Gore Milojica Dakić je rekao da su pozajmice iz inostranstva smanjene, da problem predstavljaju visoke kamatne stope na kredite i nekvalitetni zajmovi. On je ukazao i na rast nelikvidnosti u realnom sektoru privrede, što je zbog neurednog izmirivanja obaveza negativno uticalo i na banke u proteklom periodu.
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujičić istakao je da široko prihvaćeno mišljenje među političarima u Evropi da nema privrednog rasta, jer nema uvećanja kreditne aktivnosti – ne stoji i da nije utvrđena takva veza. Vujičić je dodao da kreditni rast uglavnom sledi oporavak realne ekonomije. Čelnik albanske centralne banke Ardijan Fulani naglasio je da je „region gladan kapitala i tu banke mogu dosta da učine“,i dodao da je u situaciji kada nema dovoljno unutrasnjih resursa dobrodošlo korišćenje spoljnih finansijskih sredstava, a na vlastima je da obezbede stabilno okruženje za njihov dolazak.
Viceguverner Narodne banke Makedonije Maja Kadijevska – Vojnović ocenila je da će, iako sa prolaskom krize i oporavkom u Evropi opadaju negativni efekti po region koji dolaze kroz trgovinske veze, zemlje jugoistočne Evrope i dalje ostati izložene povlačenju sredstava evropskih banaka.Ona je ukazala i na pad kreditne aktivnosti banaka, ocenjujući da se to uglavnom događa zbog straha od rizika u bankama i strategije bankarskih grupacija koje svojim zahtevima za konsolidacijom ograničavaju rast kredita.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je istakla da su visok nivo javnog duga i potreba za fiskalnom konsolidacijom glavni izazovi kjoje treba rešiti kako bi se izbegli pritisci na platni bilans zemalja. Ona je naglasila i da je jedna od ključnih stvari izbegavanje dodatnih pritisaka koji bi došli sa deviznih tržišta, imajući u vidu visoku zavisnost od deviznog kursa zbog kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih u stranoj valuti. Tabaković je napomenula da su recesija i smanjenje kreditne aktivnosti doveli do ubrzanog rasta nivoa problematičnih kredita, ali da su u Srbiji stvorene dovoljne rezerve za njihovo pokrivanje.Ona je najavila i da će do kraja godine biti usvojena strategija za primenu međunarodnih standarda Bazel 3 u bankarskom sektoru, kojom će biti predviđeni planovi, rokovi i primena tih standarda u vezi sa kapitalom i likvidnošću.
Izvor: Tanjug