U Hirošimi i Nagasakiju, gde su početkom avgusta 1945. bačene dve atomske bombe, danas bezbrižno živi preko 1,6 miliona stanovnika, dok je poprište havarije nuklearne elektrane u ukrajinskom Černobilu iz avgusta 1986. i danas zatvoreno, na površini od 30 kvadratnih kilometara.
Na japanske gradove Hirošima i Nagasaki američke vazduhoplovne snage 6. i 9. avgusta 1945. bacile su dve atomske bombe. Prva, koja je eksplodirala oko 800 metara nad Hirošimom, bila je teška skoro 4,5 tone i u sebi je sadržala 63 kilograma uranijuma. Oslobođeno je 16 kilotona eksplozivne snage, a procenjuje se da je tom prilikom stradalo oko 70.000 ljudi, uz 70% uništenih zgrada. Oko 2.000 građana Hirošime naknadno je umrlo zbog raka uzrokovanog visokom dozom radijacije. Plutonijumska bomba bačena nad Nagasakijem tri dana kasnije odnela je između 45.000 i 70.000 života, a nema adekvatnih podataka o licima koja su se razbolela zbog izloženosti radijaciji.
S druge strane, nuklearna havarija u Černobilu 1986. desila se tokom jednog eksperimenta na reaktoru nuklearke, ljudskom greškom. Kao posledica eksplozije reaktora poginulo je 28 ljudi, a procenjeno je da je zbog curenja radijacije ozbiljno zagađeno oko 233 kvadratna kilometra prirodne okoline, uz radioaktivni oblak koji je potom prekrio dobar deo Evrope. Teško je pronaći tačne rezultate o zdravstvenim posledicama ovog akcidenta, ali zna se da je od 100 osoba koje su tada bile direktno izložene radijaciji, njih 47 preminule, a da je broj obolelih od raka tiroidne žlezde u Ukrajini, Belorusiji i pograničnom delu Rusije skočio više puta od tada.
Razlog za zatvorenost čitave oblasti oko Černobila i velike opasnosti po ljude i 27 godina kasnije leže u tome što je u nuklearnom rekatoru bilo znatno više radioaktivnog materijala nego u dve atomske bombe, i što se njegova eksplozija desila na tlu, a ne skoro na jednom kilometru visine. Zemljište oko Černobila zagađeno je radioaktivnim izotopima cezijumom 137, stroncijumom 90 i jodom 131. Kroz nuklearnu reakciju dve bombe potrošeno je po nešto više od kilograma plutonijuma i uranijuma, dok je u reakciji u Černobilu hemijsku reakciju prošlo oko sedam tona nuklearnog goriva.
Posmatrači ekosistema u Černobilu poslednjih godina, uprkos velikim periodima poluraspada pomenutih izotopa, daju slabe optimističke naznake da možda priroda ipak ima brži lek nego što se mislilo. Zelenilo se u međuvremnu samoobnovilo, a sredinu koju su napustili ljudi u velikoj meri su nasleile životinje poput medveda, losova, pataka, roda, vukova, koji u nekoliko generacija, ne pokazuju nikakve znakove bolesti. Štaviše, životinjske i biljne vrste koje decenijama žive u neposrednoj okolini ozračene zone adaptirale su se u potpunosti na život u njoj, za razliku od npr. ptica selica koje povremeno nastane područje i kasnije pokazuju određene zdravstvene tegobe.