Azijske zemlje pokazale su bolje rezultate od ostatka sveta u nanovijem PISA istraživanju, koji ocenjuje znanje i veštine 15 -godišnjaka na globalnom nivou. Đaci iz Srbije su u PISA testiranju 2012. godine poboljšali rezultate u odnosu na prethodno ispitivanje, ali su iza proseka zemalja OECD i većine članica EU.
PISA 2012 testom obuhvaćeno je više od 510.000 studenata u 65 zemalja i privreda u matematici, čitanju i nauci. Glavni fokus je bio na matematici jer je znanje iz matematike dobar pokazatelj uspeha mladih kasnije u životu. Ta znanja utiču na njihovu sposobnost da nastave sa obrazovanjem i u snažnoj su korelaciji sa visinom njihovih zarada tokom radnog veka.
Šangaj – Kina , Singapur su u vrhu u matematici, s tim što su šangajski studenti postigli rezultate koji su iznad većine OECD zemalja i ekvevivalentni su trogodišnjem školovanju (dakle sa boljim veštinama jednakim trogodišnjem školovanju). Hongkong – Kina , Kineski Tajpej, Koreja, Makao – Kina, Japan, Lihtenštajn, Švajcarska i Holandija su takođe u grupi najuspešnijih zemalja.
„Sa visokim nivoom nezaposlenosti mladih, rastućom nejednakošću i potrebom da se poveća rast u mnogim zemljama, sada je važnije nego ikad da mladi ljudi nauče veštine koje su im potrebne za uspeh“, rekao je generalni sekretar OECD-a Anhel Guria tokom predstavljanja rezultata u Vašingtonu. „U globalnoj ekonomiji, konkurentnost i mogućnost zapošljavanja će zavisiti od toga šta ljudi mogu da urade sa onim što znaju. Mladi su budućnost , pa svaka zemlja mora da učini sve što može da unapredi svoj obrazovni sistem i perspektive budućih generacija. “
Istraživanje otkriva nekoliko karakteristika najboljih obrazovnih sistema. Zemlje u vrhu liste, naročito u Aziji , stavljaju poseban akcenat na odabir i obuku nastavnika, ohrabruju nastavnike da sarađuju i daju prioritet ulaganju u kvalitet nastavnika, a ne veličini razreda. Ove zemlje su takođe postavile jasne ciljeve i daju autonomiju nastavnicima u učionici da te ciljeve ostvare .
Deca, čiji roditelji imaju velika očekivanja, postižu bolje rezultate: oni imaju tendenciju da se više potrude u školi, imaju više poverenja u sopstvenu sposobnost i više su motivisana da uče.
Među zemljama gde su zabeleženi bolji rezultati u matematičkim sposobnostima do 2012, u 25 zemalja je bilo poboljšanja, 25 nije pokazalo nikakve promene i 14 zemalja su imale lošije rezultate. Brazil, Nemačka, Izrael, Italija, Meksiko, Poljska, Portugalija, Tunis i Turska su pokazale konzistentan napredak u ovom periodu . Šangaj – Kina i Singapur su poboljšli njihove već snažne performanse pokazane u 2009 .
Italija , Poljska i Portugal takođe su povećali svoj udeo u vrhu i smanjili udeo među učenicima sa slabijim rezultatima. Nemačka, Meksiko i Turska takođe su uspeli da poboljšaju performanse svojih najslabijih učenika, od kojih su mnogi došli iz društveno – ekonomski ugroženih sredina. Ovo pokazuje da zemlja istovremeno može poboljšati pravičnost i podići performanse svojih učenika.
Davanje svakom detetu šanse da uspe je od suštinskog značaja, kaže OECD. Oko 23 % učenika u zemljama OECD, a 32 % ukupno , nije uspelo da savlada najjednostavnije matematičke probleme. Bez ovih osnovnih veština, oni su najverovatnije “predodređeni” da rano napuste školu i idu u susret teškoj budućnosti . Neke zemlje su uspele da stvore uspešne sisteme pomoći đacima sa slabim rezultatima: Kolumbija, Finska, Irska, Nemačka, Meksiko i Poljska su uspeli da uspostave sistem za identifikaciju i podrže u ranom periodu one među svojim učenicima i školama koji zaostaju, što se očitovalo i u poboljšanju PISA rezultata.
Ostali ključni rezultati su:
Rodni jaz
Dečaci su bolji nego devojke u matematici. Postigli su bolje rezultate u 37 od 65 zemalja i privreda, dok su devojčice nadmašile dečake u 5 zemalja. Jaz između polova je relativno mali, a u samo šest zemalja je veći od protivvrednosti od pola godine formalnog školovanja.
Jaz je najširi među najboljim studentima, i dalje širok među najslabijim studentima i otprilike isti kod prosečnih učenika. Devojke se takođe osećaju manje motivisanim da uče matematiku i imaju manje poverenja u svoje sposobnosti od dečaka .
Između 2000 i 2012, jaz u performansama čitanja – gde su devojke u prednosti – proširio se u 11 zemalja i privreda. Dečaci i devojčice pokazuju slične peformanse kad je reč o nauci.
Čitanje
Od 64 zemalja i privreda sa uporedivim podacima do 2012, 32 su poboljšala svoje performanse čitanja, 22 ne pokazuju nikakve promene, i u 10 zemalja su ove veštine pogoršane. Čile, Estonija, Nemačka, Mađarska, Izrael, Japan, Koreja, Luksemburg, Meksiko, Poljska, Portugalija, Švajcarska i Turska poboljšale su svoje performanse čitanja pokazuju rezultati.
U zemljama OECD, 8,4 % učenika je pokazalo vrhunske rezultate u čitanju. Šangaj – Kina ima najveći udeo vrhunskih učenika- 25,1 % . Više od 15 % učenika u Hong Kong- Kina, Japanu i Singapuru su među najboljima u čitanju, kao i više od 10 % učenika u Australiji, Belgiji, Kanadi, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Koreji , Lihtenštajnu, Novom Zelandu, Norveškoj i kineski Tajpejiu.
Nauka
Šangaj – Kina, Hong Kong -Kina, Singapur , Japan i Finska su među prvih pet zemlaja čiji su student najbolji u nauci na PISA testu 2012. Estonija, Koreja, Vijetnam, Poljska, Kanada, Lihtenštajn, Nemačka, Kineski Tajpej, Holandija, Irska, Australija, Makao – Kina, Novi Zeland, Švajcarska, Slovenija, Velika Britanija, Češka i Belgija imaju ocene iznad proseka OECD u nauci.
U zemljama OECD , 8,4 % učenika su pokazali vrhunske rezultate u nauci i rezultate na najvišim nivoima. Ovu brojku treba uporediti sa više od 15% studenata u Šangaju – Kini (27,2 % ) , Singapuru ( 22,7 % ), Japanu ( 18,2 % ), Finskoj (17,1 % ) i Hong Kong- Kina (16,7 %) .
Škole i studenti
Kvalitetniji sistemi škola imaju tendenciju da izdvoje sredstva na ravnopravniji način u društveno ekonomskom kontekstu između uspešnih i škola koje imaju ispodprosečne rezultate.
Odnosi na relaciji učitelj -učenik poboljšani su između 2003 i 2012 u svim osim jedne zemlje, pokazuju ocene učenika. Disciplinski je klima takođe poboljšana tokom ovog perioda, i to na nivou proseka zemalja OECD i u 27 zemalja i privreda pojedinačno.
Bolji odnosi na relaciji nastavnik -učenik su snažno povezani sa većim angažmanom učenika u školi .
Učešće učenika imigranata u zemljama OECD povećano je sa 9% u 2003 na 12% u 2012 . Tokom ovog perioda, jaz u performansama između đaka imigranata i učenika bez imigrantskog porekla, ali sa sličnim socio-ekonomskim statusom smanjen je za 11 poena, što je ekvivalentno tromesečnom školovanju .
OECD PISA rezultati pokazuju šta je moguće postići u obrazovanju kroz pokazivanje rezultata učenika u zemljama sa najboljim rezultatima i sistemima obrazovanja koji najbrže napreduju.. Nalazi omogućavaju kreatorima politike širom sveta da izmere znanja i veštine učenika u svojim zemljama u poređenju sa onima u drugim zemljama, da postave ciljeve politika prema merljivim ciljevima ostvarenim u drugim obrazovnim sistemima, i uče iz politika i prakse primenjenih na drugom mestu.