Evropski poreski obveznici snažno se protive zbog toga što njihovi džepovi ispaštaju za greške banaka. EU je sve bliže dogovoru o zajedničkom mehanizmu za spasavanje problematičnih banaka, I pritom nastoji da izbegne bilo kakav već viđeni scenario: da poreski obveznici svojim sve manjim platama finansiraju spašavanje EU banaka. Ministri finansija EU okončali su rano danas maratonske razgovore, mada će se sledeće nedelje naći ponovo, u pokušaju da postignu dogovor uoči samita EU. Neuspesi banaka evrozone, koji su izazvali evropsku finansijsku krizu, naročito su pogodili ekonomije Irske, Španije i Kipra.
Novi plan za spasavanjemogao bi da obuhvati prenos ovlašćenja na jednu novu EU agenciju.
Tu su i različiti stavovi koji se tiču budućeg obima ovlašćenja te agencije, a, uz to, ovaj plan još mora da bude usaglašen pred Evropskim parlamentom.
Još uvek nije jasno kako će novi aranžman uticati na poslovanje londonskog Sitija, daleko najvećeg finansijskog centra u EU.
Zajednički fond za spasavanje evrozone bi mogao da spašava neke britanske banke kao što je Northern Rock, koja je još 2007. gotovo propala. Ipak, većina londonskih banaka banke obavlja svoje poslove u evrozoni .
„Prešli smo dug put“, rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Ministri su se složili da u budućnosti teret spašavanja problematičnih banaka ne bi trebalo da padne na poreske obveznike već na investitore i poverioce, rekao je on.
Prema ovom planu, Mehanizam EU SRM Rezolucije razvijaće se više od 10 godina, sa zajedničkom fondom za spašavanje „teškim“do 55mlrd evra (46 milijardi funti, tj. 76mlrd dolara).
Nemačka zabrinuta
Nemačka je osobito željna da SRM bude pokrenut u januaru 2016. U početku bi se SRM zasnivao na posebnim, razdvojenim nacionalnim fondovima koji bi odobravali sredstva bankama, ali, nakon 10 godina, ta bi se sredstva pripojila u jedan zajednički, „panevropski lonac“.
Ovo bi trebalo da bude drugi stub jedne buduće evropske bankarske unije. Prvi stub, Jedinstveni Nadzorni Mehanizam (SSM, Single Supervisory Mechanism) – poprimiće svoj konačni oblik naredne godine, sa Evropskom centralnom bankom i njenim sticanjem ovlašćenja za praćenje aktivnosti svih glavnih evrozonskih banaka.
Treći stub bio bi zajednička garantna šema za banke deponente. Trenutno svaka zemlja radi po svojoj nacionalnoj garantnoj šemi, iako u okviru čitave EU postoji dogovor o plafonu od 100.000 evra po deponentu.
„Napravili smo veliki napredak… već smo prešli 95 % od svog puta ka cilju“, rekao je francuski ministar finansija Pjer Moscovici.
Nemačka, kao najveća evropska privreda, oprezna je oko bilo koje šeme koja bi nemačke poreske obveznike dovela do toga da spašavaju banke u susednim EU državama.
U medijima se govori o tome da Nemačka, za razliku od Francuske, ne želi da SRM fond važi za svih 6.000 EU banaka evrozone. U izjavi datoj nakon sastanka ministri su govorili o „minimizovanju izloženosti poreskih obveznika gubicima“.
SRM će od banaka širom Evrope zahtevati da imaju detaljne planove oporavka i redovno će ažurirati njihovo stanje. Tako bi se, u slučaju da im se finansije pogoršaju, mogla preduzeti delotvorna akcija.
EU Banke se pripremaju za nove, rigoroznije „stres testove“ koji počinju od sledeće godine. ECB se nada da će ovakve provere izneti na videlo sve slabosti koje bi mogle predstavljati rizik za širu oblast evrozone.