Gotovo dva prema jedan – 64 odsto prema 33 odsto – Amerikanaca kaže da SAD više ne pruža jednaku šansu svojim građanima da napreduju, pokazuje Blumbergova anketa na nacionalnom nivou. A neki kažu da vlada ne čini mnogo da pomogne.“ Ima mnogo mera koje olakšavaju bogatima da budu još bogatijio bogatiji, a da siromašni ostanu tug de jesu“, kaže Rajan Sekac, 26 ,mašinski inženjer iz Vesterlija sa Rod Ajlenda.
Anketa sprovedena od 6 do 9 decembra na istoj je liniji na kojoj i izjave lidera od Baraka Obame do ličnosti godine u izboru magazina Tajm, pape Franciska i predstavlja još jedan alarm o rastućoj nejednakosti dohodaka. Najbogatijih 10 odsto Amerikanaca prošle godine su zaradili više od polovine svih prihoda, ukupno gledano, najveći od 1917, godine prema proračunu Emmanuela Saeza , ekonomiste na Berkliju .
“ Svi govore o američkom snu, i bogati i siromašni, ali to je nešto čemu ne može svako da se nada ovih dana, „, kaže Sekac .
Ipak , ispitanici su skoro ravnomerno podeljeni kada je reč o tome da li država treba da interveniše u korist pravednije raspodele prihoda: 45 odsto ispitanika kaže da su potrebne nove politike, dok 46 odsto misli da bi bilo bolje da dozvoli slobodno delovanje tržišta čak i ako bi tim jaz postao širi.
Nedostatak vere u američki san je naročito izražen među onima koji imaju manje od 50.000 dolara godišnje : sa razlikom 73 odsto na 24 odsto , kažu da je ekonomski system nepravedan. Čak 60 odsto onih čiji godišnji prihod iznosi $ 100,000 ili smatraju da system nije fer, dok 39 odsto kaže da svako ima jednake šanse za napredovanje.
U poslednjih nekoliko nedelja, pozornost javnosti prema jazu između bogatih i siromašnih je znatno porasla. Obama je održao govor prošle nedelje rekavši da su ekonomski trendovi “ ugrozili ključni dogovor sa američkom srednjom klasom koji glasi, dok vredno radite imate mogućnost da napredujete. “
Posle njegovog izlaganja usledila je i izjava pape Franciska koji je rekao da ovakva ekonomija ubija.
Obamin uspon od skromnog porekla da prvog crnog predsednika SAD nije umirio zabrinutost javnosti .
„Više ljudi koji pripadaju drugim rasama sada dobija šansu da nešto postigne, ali nedostatak obrazovanja mnoge drži na dnu, kaže Dejvid Bakker, 56, maketar iz Baltimora.
U anketi Blumberga , 68 odsto Amerikanaca reklo je da jaz između prihoda raste, dok 18 odsto kaže da je situacija nepromenjena a 10 odsto kaže da se taj jaz smanjuje.
Javnost je podeljena
Iako je javnost je podeljena oko toga da li vlada treba da preduzme korake da se premosti jaz u prihodima, podrška za veću akciju na strani države snažna je među Amerikancima sa nižim primanjima gde 52 odsto kaže da bi zvaničnici trebalo nešto da urade povoodm tog pitanja dok 35 odsto daje poverenje nevidljivoj ruci tržišta.
SAD čini manje da smanji nejednakost kroz poreze i politiku transfera od većine naprednih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Irsku i Španiju, kaže Dženet Gornick , profesor političkih nauka i sociologije na Gradskom univerzitetu u Njujorku. Ako izuzmemo vladine politike, nejednakost u SAD nije mnogo drugačije od one u Danskoj i Švedskoj, kaže ona.
Bakker kaže da su 1950-e bile “zlatno doba u Amerci” kada su najveće poreske stope dostizale 90%. On kaže da vlada može da učini više da bi Amerikancima sa niskim prihgodima obezbedila bolji pristup obrazovanju.
“Nećete ubiti ekonomiju ako povećate poreze onima koji imaju najviše koristi od načina na koji ova zemlja funkcioniše”, kaže on.
Malo vere
Ispitanici sa visokim prihodima podeljeni su skoro ravnomerno kad je reč o potrebi za većim uplivom države u ravnomerniju redistribuciju prihoda. Oni sa srednjim primanjima od $ 50,000 do $ 100,000 , više vere imaju u tržište sa 54 odsto, prema 39 odsto .
Neki imaju malo vere da se bilo šta može popraviti odnosno da bilo vlada ili tržište mogu da pomognu ravnomernijem raspoređivanju prihoda. Dajana Kraft , 54 ,domaćica iz Dentona u Teksasu , kaže da je nedavno dala otkaz kao kasirka kada joj je poslodavac smanjio broj angažovanih sati zbog novog zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Sada , kad taži novi posao, kaže da se našla u konkurenciji sa meksičkim imigrantima koji su spremni da rade za manju nadnicu. „Vlada nastavlja da uzima i uzima i uzima od nas, “ kaže ona. “ Na kraju, ljudi će uzvratiti . “
Papina reč se uvažava
Najnovije papine primedbe odjeknule su i kod katolika i kod nekatolika. Oko 64 odsto prema 27 odsto ispitanika u anketi reklo je da se slažu da bi državni lideri trebalo da obraćaju više pažnje na nejednakosti u dohotku a manje na potrebe tržišta.
Sa 56 odsto prema 35 odsto, oni podržavaju njegove primedbe o ekonomskim trikovima kojima se predviđaju poreske olakšice za bogate kao sredstvo da se podstakne rast zapošljavanja. Oko 66 odsto kaže da sa odobravanjem gleda na papine stavove u poređenju sa samo 13 odsto koji ih ocenjuju nepovoljno .
„Mislim da je to što kaže na mestu „, kaže Donald Gotesman, 48 , izvršni director fondacije u Los Anđelesu. “ Ja sam Jevrej, pa nemam nikakvo posebno poštovanje prema papi, ali on zaista razmišlja o tome šta se dešava u društvu i pokušava da svojim govorima izazove promenu.“
Malo bolje stanje u privredi
Ocena javnosti o stanju privrede se donekle popravila od septembarske Blumbergove ankete, koja je sprovedena u danima koji su neposredno prethodili delimičnom blokiranju vladinih ustanova znog okršaja republikanaca I demokrata oko zaduživanja.
Više Amerikanci kažu da privreda jača: 33 odsto vide poboljšanje, u poređenju sa 27 odsto koji je iznelo ovakakv stav tri meseca ranije, dok 25 odsto kaže da se uslovi pogoršavaju. Četrdeset jedan odsto kaža da je stanje u ekonomiji otprilike isto kao u poslednjih 12 meseci .
Sa privredom koja tokom ove godine generiše u proseku 189.000 radnih mesta mesečno, 40 odsto ispitanika kaže da se izgledi za posao popravljaju, prema 36 odsto u septembru . Dvadeset sedam procenata kažu da stanje na tržištu rada postaje sve teže .
“ Osećam se kao da se polako krećemo napred“, kaže Albert Marini , 66 ,penzionisani direktor informacionih tehnologija u Virdžinija Biču, Virdžinija . “ Iduća godina će verovatno biti OK. “
Efekti rastuće nejednakosti bacaju senku na svaku ekonomsku diskusiju. Marini kaže da je njegov sin, mašinski inženjer, u stanju da njegovim unucima obezbedi obrazovanje koje im je potrebno da bi napredovali . Nisu svi tako srećni .
„Ako se ne pozabavimo rastućom nejednakošću, situacija će nastaviti da se pogoršava, jaz će nastaviti da se širi“, kaže Marini . “ A ko zna šta da će biti za 10 ili 15 godina ? Socijalni nemiri? Ekonomski nemiri? “
Istraživanje na 1.004 odraslih je sproveo Selzer & Co, iz De Moina u Ajovi. Rezultati mogu da odstupaju plus ili minus 3,1 procentna poena .