Evropska centralna banka želi da podstakne rast kreditiranja u Južnoj Evropi jer je prema mišljenju Marija Dragija evrozona već nego vreme podeljena. Naime, u zapadnom delu Evrope na čelu sa Nemačkom kompanije i građani lakše i jeftinije nego ikada ranije dolaze do bankarskih pozajmica. Na jugu, kojem je to potrebnije, je međutim situacija drugačija – mala i srednja preduzeća teško dolaze do pristupačnih kredita, zbog velikog opreza banaka.
Za Dragija i njegove kolege iz ECB-ovog Saveta ova dihotomija je noćna mora. Oni pokušavaju da učine sve što je u njihovoj moći da kompanije iz zaduženih zemalja dobiju pristup jeftinim kreditima koji bi mogli da pokrenu siromašnije privrede.
Zbog toga je ECB već snabdela južnoevroske banke svojim kreditima i drastično smanjila sredstva obezbeđenja koja institucije obično zahtevaju, a osim toga je i rekordno smanjila kamatne stope tako da finansijske kuće mogu da pozajmljuju od Evropske centralne banke sa kamatom od 0,25%. Da podsetimo, u 2008. su kamatne stope bile četiri puta veće.
Problem je međutim što je uprkos ovim merama kreditiranje u Južnoj Evropi i dalje u padu – u oktobru 2013. su banke odobrile 2,3% kredita manje nego u istom periodu prošle godine.
Zato kao dodatak smanjenju kamatne stope na 0%, ECB razmišlja i o novim radikalnim merama za podsticanje kreditiranja, među kojima se pominje i negativna kamatna stopa (banke bi plaćale penale za novac koji ne pozajmljuju). Ova kaznena mera za nedavanje kredita je već razmotrena i sa tehničke i sa zakonske strane, i jedan od članova upravnog odbora ECB-a je medijima potvrdio da je Banka u svakom pogledu sposobna da je uvede. Međutim i dalje neki ekonomisti sumnjaju u efektivnost ovog metoda jer se on do sada i nije nešto dobro pokazao u praksi. Naime, Danska je u 2012. uvela kamatnu stopu od -0,1% na štednju u svojoj Centralnoj banci međutim rezultat je bio podizanje cena bankarskih usluga za krajnje korisnike.
Još jedna od mera koje nisu davale dobre rezultate se ovih dana razmatra u ECB-u. Naime, dugoročni jeftini krediti za komercijalne banke su često korišćeni za otkup skupih kredita u matičnim zemljama što se na kraju pokazalo kao isplativo za te banke ali ne i za lokalne privrede.
Međutim sad Evropska centralna banka razmatra drugu vrstu dugoročnih kredita samo ovaj put oni će imati rok od godinu dana i jednu svrhu – banke će moći da ih podižu jedino ako se obavežu da će ih izdavati kompanijama. Međutim u Biratniji smo skoro mogli videti da jedan sličan program nije urodio plodom jer su banke odbijale da se uključe u njega.
Možda ECB-u jedino preostaje da počne da otkupljuje obveznice od investitora, kao što rade FED ili Banka Japana, ali uspeh ove metode se takođe razlikuje od zemlje do zemlje. Međutim, pre predviđanja o uspešnosti, treba pomenuti da će teško u Evropi doći do kupovine obveznica jer se mnoge članice EU, na čelu sa Nemačkom, protive ovoj meri.
Izvor: Špigl