Jedini čovek na kontinentu je nesvakidašnji roman o junaku koji u velikoj poslovnoj zgradi radi za jednu multinacionalnu korporaciju u kojoj predstavlja samo mali šraf u velikom sistemu. Roman Terezije More je najbolji evropski roman o iskustvu korporacijske stvarnosti. Posredi je izuzetna priča o otuđenosti, praznini i gubitku smisla. Glavni junak radi posao u čiji smisao nije sasvim uveren, on ima malo informacija, nije siguran šta se sve od njega očekuje i stalno ima utisak da mu sve klizi iz ruku. Kada počinje svetska ekonomska kriza, junak odjednom shvata da u njegovoj korporaciji nešto ne funkcioniše i on ubrzo postaje jedini čovek te korporacije na evropskom kontinentu. Odlomak iz ovog romana možete pročitati ovde.
Terezija Mora je od jedne privatne sudbine koja se odvija u društvenim i ekonomskim izazovima svakodnevice napravila izuzetnu priču našeg vremena koja počiva na uzbudljivosti i snazi pripovedanja, ali i na vanredno uspelim humornim obrtima koji korporacijskog života daju ljudsku dimenziju. Kriza koja još traje dobila je književni odgovor kakav smo priželjkivali.
Terezija Mora je jedan od najvažnijih novih glasova u savremenoj nemačkoj književnosti. Njen novi roman Čudovište, koji predstavlja nastavak romana Jedini čovek na kontinentu, upravo je dobio Nagradu za najbolji nemački roman u 2013. godini. Rođena u Mađarskoj (1971), Terezija Mora se, posle političkih promena u Mađarskoj, 1990. godine preselila u Nemačku. Radila je kao scenarista za filmsku industriju i na televiziji. Na nemački jezik prevela je čitav niz savremenih mađarskih pisaca poput Petera Esterhazija, Ištvana Erkenja ili Lasla Darvašija. Od 1998. godine živi kao slobodni pisac i piše na nemačkom jeziku. Izdavačka kuća Arhipelag objavila je najpoznatiji roman nagrađivane nemačke književnice Terezije Mora Jedini čovek na kontinentu. Roman Jedini čovek na kontinentu, za koji je Terezija Mora dobila nagrade „Erih Frid“ i „Adalbert fon Šamiso“, prvi je prevedeni roman ove autorke na srpskom jeziku. Roman je objavljen u poznatoj ediciji Zlatno runo, a prevodilac je Marija Glišić.