Odluka kineskih kompanija da ostvare svoje prisustvo u Srbiji ima strateški karater jer Kinezi našu zemlju vide kao jednu od odskočnih dasaka za tržište Evropske unije. Za domaće kompanije ona nije ništa manje značajna jer daje šanse za razvoj i jačanje domaće ekonomije kroz saradnju na implementaciji zacrtanih i razvijanju novih projekata. Što se naše ekonomije tiče, kineske investicije su se pojavile kao alternativa evropskim ulaganjima kojih od 2009. godine ima sve manje pa je njihov značaj u trenutku kada na tržištu kapitala ima sve manje evropskog novca adresiranog na Srbiju time još veći.
Partnerstvo sa Kinom u ovoj oblasti posebno je značajno za našu zemlju i njenu energetsku samostalnost jer Srbija u svoj energetski sektor nije ulagala više od dve decenije. Zbog nedostatka ulaganja, mi sve više zavisimo od uvozne elektične energije, što investicije u domaći energo-sistem čini u neku ruku značajnijim od ostalih, jer sa sobom donose i energetsku nezavisnost zemlje.
Od svih planova u Srbiji, najvažniji je onaj za Termoelektranu „Kostolac“, gde se, pored revitalizacije postojećih blokova i izgradnje postrojenja za odsumporavanje, očekuje i izgradnja novog bloka snage 350 megavata. Zahvaljujući ovom projektu EPS će prvi put u 25 godina povećati svoje proizvodne kapacitete, a biće izgradjena luka na Dunavu, železnička pruga za transport uglja kao i prošireni kapaciteti obližnjeg površinskog kopa „Drmno“.
Pored TE „Kostolac“, Kinezi su zainteresovani i za termoelektranu „Nikola Tesla B“ i izgradnju njenog trećeg bloka. Kao korak ka realizaciji ovog plana, Elektroprivreda Srbije sa jedne i kompanije China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC) sa druge strane, već su potpisale Protokol o realizaciji razvojnih projekata. Među njima se na prvom mestu nalazi upravo Blok 3, a potom i otvaranje novog kopa „Radljevo“. Kada budu ove investicije budu realizovane 2017. godine, biće smanjene potrebe Srbije da novac troši na uvoz električne energije. U isto vreme, bude li realizovana biće to je i najveća kineska investicija u ovom delu Evrope, što samo govori o kineskoj ozbiljnosti i namerama, barem kada je Srbija i njen energosistem u pitanju.
Kao jedna od mogućih investicija pominje se i izgradnja hidroelektrane Đerdap 3, kapaciteta kapaciteta oko 2.400 megavata, kroz projekat vredan između 4 i 5 milijardi američkih dolara. Na ovom projektu bi se zbog njegove važnosti moglo okupiti više velikih kompanija ali i više okolnih država. Kina za sada pokazuje aktivno interesovanje za učešće u ovom projektu, čime potvrđuje svoju stratešku opredeljenost da realizuje svoju investicionu strategiju u oblasti energetike. Sa ovom strategijom slaže se i namera kineskih kompanija da investiraju i u klasične termo-elektrane poput onih planiranih u Štavlju i Kovinu.
Pored ovih, „klasičnih“, Kinezi planiraju da ulažu i u obnovljive izvore energije. U ovoj oblasti se pominju potencijalne investicije u vrednosti od 300 miliona evra u solarna postrojenja,
Što se tiče domaćih šansi i naših razvojnih prilika, one se uglavnom leže u razvoju domaćih kapaciteta i ekspertize u oblasti obnovljivih izvora energije. Važno je i moguće partnerstvo sa kineskim kompanijama u izlasku, kako na treća, tako i na tržište same Kine. Gotovo neograničeni energetski apetiti kineskog tržišta garantuju dobre poslovne prilike za sve koji ih na vreme prepoznaju i naša preduzeća mogu uzeti deo ovog kolača.
Kinezi u komšiluku
Naš neposredan komšiluk već je osetio korist od kineske opredeljenosti za ulaganja u energetske sisteme.
Tako je u Bosni i Hercegovini Kina finansirala izgradnju termo elektrane „Stanari“ u Republici Srpskoj, a u planu je i hidro-centrala na Neretvi u Federaciji. KPMG Srbija je bila savetnik kineske strane u realizaciji kreditnog aranžmana u Stanarima vrednog 350 miliona evra koji je ujedno i bio prva kineska investicija u neki od regionalnih energo sistema. Stanari su investicija ukupne vrednosti 550 miliona evra, a osim izgradnje TE uključuju i povećanje kapaciteta istoimenog rudnika. Sa preko 300 megavata instalirane snage TE će proizvoditi 2.000 gigavat-časova električne energije godišnje, a njeno puštanje u rad je planirano za početak 2016. godine.
Piše: Uroš Ačanski
Direktor odeljenja za finansijsko savetovanje KPMG Srbija iz specijalnog priloga Energetika: Kako privući ulaganja