Ministri finansija EU približili su u sredu ujutro stavove o rešavanju pitanja loših banaka, nakon više od 12 sati pregovora u Briselu. Posle maratonskog sastanka ministri su blizu rešenja koje bi pomirilo nemačke zebnje u vezi sa zajedničkim evropskim fondom koji bi pokrivao troškove gašenja takvih banaka.
Oni su se takođe bavili i pitanjem da li bi Evropska komisija mogla dobiti nova ovlašćenja da banke stavi u postupak likvidacije, i odlučili se za srednje rešenje po kojem bi Komsija imala izvesnu ulogu u ovom procesu.
Obraćajući se sa novinarima posle sastanka , litvanski ministar finansija Rimantas Sadzius , koji je posredovao u razgovorima, izjavio je da su ministri napravili “ veliki korak napred “ i da će ponovo sastati sledeće nedelje. Mišel Barnije, komesar odgovoran za bankarsku uniju EU , dodao je: “ Ministri su uradili dosta posla ali još nismo na kraju. “
Prema predlogu Komisije , vlade će morati da odvoje sredstva za pokrivanje troškova zatvanja loših banaka na nacionalnom nivou, a do tih sredstava će se doći kroz prikupljanje takse od banaka, čime bi na kraju trebalo da bude prikupljeno oko 60 milijardi € .
Ali Nemačku uznemirava mogućnost udruživanja nacionalnih fondova u jednu kasu evrozone .
„Mora postojati i zajednički fond za restrukturiranje i deo koji će se odnositi na nacionalni nivo, “ rekao je francuski ministar finansija Pjer Moskovici ranije ove nedelje. “ To nije kontradiktorno. Mi tražimo rešenje koje će biti između ta dva. “
Plan koji su dogovorili ministri mogao bi da znači stvaranje novog međuvladinog sporazuma, sličnog fiskalnom sporazumu o visini deficit nacionalnih budžeta, kako bi se omogućilo da nacionalni fondovi za sanaciju pristupe resursima drugih zemalja. Međutim, nacionalni fondovi će tek postepeno moći da se spoje u centralni fond. „Kod fonda je najvažnije da će on postepeno postati uzajamni fond „, rekao je italijanski ministar finansija Fabrizio Saccomanni, nakon sastanka .
Ministri finansija EU nastoje da postignu dogovor o mehanizmu koji bi imao ovlašćenja da ugasi posrnule banke i spreči da se problemi iz finansijskog sektora preliju u realnu ekonomiju. Taj organ, Mehanizam jedinstvenog rešenja (MJR), takođe bi imao određena sredstva na raspolaganju kojima bi sprečio da poreski obveznici snose troškove gašenja banaka.
Evropski lideri su pod pritiskom da postignu kompromis oko bankarske unije do kraja godine, da bi o tome mogao da glasa trenutni Evropski parlament, čiji mandat ističe u maju.
Očekuje se da će dogovor biti postignut iduće nedelje. On bi trebalo da sadrži I odredbu o tome koji poverioci imaju prednost u naplati u slučaju likvidacije banaka.