Industrijska proizvodnja je u oktobru imala međugodišnji rast od 5,2%, a u periodu januar-oktobar rast je iznosio 6,2%. U oktobru je rast rudarstva iznosio 6,9%, prerađivačke industrije 4,4% i električne energije 8%. U periodu januar-oktobar rast je iznosio 5,9%, 5,7% i 8,6%, respektivno, prenosi sajt Makroekonomija.org.
U desezoniranoj seriji ukupna industrija je smanjila nivo aktivnosti za 1,8 procentni poen, u odnosu na septembar, i bila je za 8,5% iznad prosečnog nivoa u 2012 godini. Prerađivačka industrija je smanjila aktivnost za jedan procentni poen i bila je 8% iznad prosečne proizvodnje u 2012 godini. Proizvodnja u 2013 godini je za 5,8% manja nego u 2008 godini usled smanjenja proizvodnje prarađivačke industrije za 8,7%, a uprkos rastu rudarstva za 16,1% i električne energije za 6,7%. Nivo proizvodnje prerađivačke industrije u 2013. godini veći je nego u prethodne četiri godine.
Osim proizvodnje motornih vozila (+79,4%) visoke stope rasta u oktobru, u odnosu na isti mesec 2012 godine imali su ostale prerađivačke delatnosti (+104,7%), pr osnovnih metala (+48,6%), pr električne opreme (+44,6%), pr koksa i derivata nafte (+37,9%), i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (+30,5%).
Robni izvoz u oktobru je iznosio 1.057 miliona evra i povećan je za 25,2%, a uvoz 1.416,5 miliona evra, i povećan je za 6% u odnosu na oktobar 2012. U odnosu na rekordne nominalne vrednosti izvoz je bio manji za 40 miliona evra (1.097 u julu 2013), a uvoz za samo 3,8 miliona evra (1.420,3 u martu 2012 i 1.420 u oktobru 2008). Deficit u robnoj razmeni iznosio je 359,6 miliona evra, i smanjen je za 27% u odnosu na oktobar 2013.
U periodu januar-oktobar izvoz je vredeo 9.164,7 miliona evra (+26,5%), uvoz 12.722,8 miliona (+5%) uz deficit u iznosu od 3.558 miliona evra (-27%).
Izvoz je povećan za 1.920 miliona evra, u periodu januar-oktobar, prema istom periodu 2012 godine. Bez obzira na pretežni značaj porasta izvoza drumskih vozila, čiji je rast vrednosti iznosio 1.102 miliona evra uz doprinos od 57,4% ukupnom porastu izvoza, postoji puno proizvodnih sektora koji imaju veliki porast vrednost izvoza. Navešćemo one sa većim rastom od 50 miliona evra: električne mašine, aparati i uređaji (povećanje za 165 miliona evra), plastične mase u primarnim oblicima (88), električna energija (88), nafta i naftni derivati (71), organski hemijski proizvodi (67), proizvodi od kaučuka (62), razni gotovi proizvodi (59), odeća (58), proizvodi od metala nn (55), i povrće i voće (55 miliona evra).
Gde još izvoz raste, osim kod drumskih vozila, postaće veoma bitno u 2014 godini zato što će drumska vozila sve manje doprinositi rastu izvoza, jer se ulazi u poređenje sa mesecima kada je on u 2013 godini počeo da premašuje vrednosti od 100 miliona evra, a sve će više ukupna dinamika biti osetljiva na mogućnost međugodišnjeg smanjenja izvoza automobila.
Na primer, u oktobru je izvoz drumskih vozila vredeo 155 miliona evra i bio je za 83 miliona veći nego u oktobru 2012 godine, i doprinosio je rastu ukupnog izvoza sa 39%. Međutim, bio je manji od rekordne vrednosti u julu (193 miliona), a i od vrednosti u junu (173) i u septembru (190).
I dok je izvoz drumskih vozila ušao u neku novu fazu stagnacije, u oktobru je čak osam grupa proizvoda registrovalo rekordne mesečne vrednosti izvoza, i to: električne mašine, aparati i uređaji (88), pogonske mašine i uređaji (25,1), hartija, karton i proizvodi od celuloze (20), uljano seme i plodovi (16,6), čvrste biljne masti i ulja (15,8), naučni i kontrolni instrumensti (6,8), i koža i proizvodi od kože (2,4). Izvoz odeće (51,8 miliona evra) bio je blizak rekordnoj mesečnoj vrednosti (52,3), a preko 50 miliona vredeo je još i izvoz žitarica i povrća i voća.
Uvoz auto delova još uvek utiče na rast ukupnog uvoza: ukupno povećanje iznosi 604 miliona evra, dok je uvoz drumskih vozila povećan za 884 miliona evra, što znači da je ostali uvoz u zbiru smanjen za 280 miliona evra. I u oktobru je rast uvoza (razlike u kumulativnim vrednostima) iznosio 87 miliona, a uvoza drumskih vozila 82 miliona evra.
U oktobru je registrovano 520.684 noćenja turista što je za 8,3% manje nego u istom mesecu 2012. Broj domaćih noćenja smanjen je za 16% (343.782), dok su stranci (176.902) povećali broj za 11,7%. U periodu januar-oktobar ukupan broj noćenja povećan je za 0,4% (5.767.870) usled rasta broja noćenja stranaca za 9,6% (1.696.934), a pri smanjivanju domaćih za 3% (4.070.936).
Broj noćenja stranaca povećan je za 148.637 i nejasni su izvori ovog rasta jer je čak 60.550 iz ostalih vanevropskih zemalja. Među identifikovanim zemljama, najveći rast broja noćenja je iz Rusije (za 26.340) i Turske (15.846), a zavidan rast imamo i iz Mađarske (11.609), Grčke (11.518), i Češke Republike (8.824). Nakon što su montirali mašine i obučili lokalne radnike u Kragujevcu Italijani su smanjili broj noćenja za preko 33 hiljade u 2013 godini, a veliko smanjenje imaju i noćenja Bugara (za 8.424).
Broj zaposlenih u oktobru bio je 1.719.722 lica (ne računajući vojsku, policiju, sivu ekonomiju, individualne poljoprivrednike, neregistrovane i nedozvoljene delatnosti…), i smanjen je za 293 lica, u odnosu na septembar, za 5.030 lica u odnosu na oktobar 2012, za 273.182 od septembra 2008, i za 368.424 lica od oktobra 2000 godine. Uprkos rastu proizvodnje u prerađivačkoj industriji je u oktobru smanjen broj zaposlenih za preko hiljadu lica, i to drugi mesec uzastopno. Smanjenje broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji veće od hiljadu lica poslednji put je registrovano u maju 2012 godine.
Privatizacija preostalih bivših industrijskih giganata malo će uvećati ovu brojku na mesečnom nivou tokom iduće godine. Za koliko, ne znamo, ali ćemo konstantovati.
Kapitaliste je prosečan srpski radnik koštao u oktobru 60.102 dinara, mada je u uslugama smeštaja i ishrane mogao da se nađe i u pola te cene, dok je srpski radnik od svog rada mogao u proseku da naplati 43.615 dinara. Fond bruto zarada u oktobru iznosio je 79,3 milijarde dinara, a neto 57,5 milijardi dinara. U evrima fond bruto zarada bio je 691 milion, a neto 502 miliona. Najveći fond zarada u oktobru imala je prerađivačka industrija (91,8 miliona evra), zatim zdravstvo (59), obrazovanje (52,7) i trgovina (50,9 miliona evra).
U septembru je u Srbiji isplaćeno 1.713.629 penzionerskih čekova, što je za 2.385 više nego u avgustu, a za 19.124 više nego u septembru 2012 godine. Fond isplaćenih penzija iznosio je 41.180 miliona dinara. U odnosu na avgust povećan je za 68 miliona dinara, a u odnosu na septembar 2012 povećan je za 2.035 miliona dinara. Prosečna penzija iznosila je 24.030 dinara i iznosila je 56% prosečne neto zarade. U evrima, prosečna penzija bila je 209,7 evra, i bila je za 4,4% veća nego u septembru 2012.
Stanovništvo je na štednji imalo u oktobru 8,9 milijardi evra, dugovalo je 5,9 milijardi, te je neto štednja iznosila 3 milijarde evra. U odnosu na oktobar 2012 štednja je povećana za 502 miliona, krediti za 143 miliona, a neto štednja za 359 miliona evra. U odnosu na septembar 2008 godine štednja je povećana za 2.782 miliona, krediti za 1.045 a neto štednja za 1.737 miliona evra.
Preduzeća u Srbiji su u procesu razduživanja. Ukupan dug privrede iznosio je u oktobru 19.102 miliona evra (procena za spoljni 9.275), i smanjen je za 1.276 miliona od oktobra 2012, što je preko 100 miliona evra u proseku mesečno. Depoziti privrede iznosili su 3.902 miliona evra i povećani su za 307 miliona te je neto dug privrede iznosio 15.200 miliona evra i smanjen je za 1.583 miliona evra, što je poboljšanje salda od preko 130 miliona evra mesečno. Koliki je ovde efekat otpisa potraživanja nije nam poznato.