Erste analitičari predviđaju nastavak umerenog oporavka evrozone uz opasku da na njega senku mogu baciti nagomilani dugovi nekoliko perifernih članica poput Italije i Španije.
Što se tiče Grčke, trenutno kolaju priče da bi tokom 2014. ostali evropski partneri mogli da joj otpišu deo duga, ali bi i dalje nastavili da nadziru situaciju u ovoj zemlji.
Kada se pogleda oporavak evrozone, stiče se utisak da je on spor ali održiv. Posle perioda stagnacije izvoza u 2013. ove godine se očekuje rast izvoza iz ekonomski najjačih članica monetarne unije, posebno na prekookeanska tržišta, odnosno u SAD i u Aziju. Zajedno sa ovim rastom izvoza verovatno će rasti i broj investicija ali i potrošnja, koja bi trebalo takođe umereno da se poveća.
Rast BDP-a evrozone bi u 2014. trebalo da bude 1% i 1,1% u 2015. godini, što je pozitivno ali veoma daleko od brzine oporavka Sjedinjenih Država koje će i ove i naredne godine imati rast BDP-a od 2,6%.