Deprecijacijski pritisci koji su od početka ove godine uticali na slabljenje dinara inicirani su sezonski pojačanom tražnjom domaćih preduzeća za devizama, pre svega uvoznika energenata, kao i kretanjima na međunarodnim finansijskim tržištima uzrokovanim očekivanim smanjenjem kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srednji kurs dinara za 29. januar je utvrdjen na 115,988 dinara za jedan evro i na godisnjem nivou je slabiji za 3.5 odsto, a na mese u odnosu na isti period prosle godine i .2 odsto na mesečnom nivou.
Zbog toga su, slično dinaru, oslabile skoro sve valute zemalja u regionu, kao i valute rastućih tržišta, a zabeležen je i rast premije rizika u gotovo svim ovim zemljama po osnovu zahtevanih viših prinosa i cene duga. Međutim, za razliku od dinara, koji je izgubio na vrednosti samo oko 1%, turska lira je, i pored obimnih intervencija tamošnje centralne banke, oslabila prema evru za 7,6 odsto, mađarska forinta za 2,3 odsto, rumunski lej za 1,7 odsto, a poljski zlot za oko 1%.
Narodna banka Srbije je dosledna u opredeljenju da interveniše na deviznom tržištu i prodajom i kupovinom deviza radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara. Kao što je sada u januaru prodavala devize, tako je krajem 2013. intenzivno intervenisala kupovinom deviza zbog tada prisutnih aprecijacijskih pritisaka. Pri tome, Narodna banka Srbije ocenjuje karakter pritisaka na devizni kurs prateći ne samo promet na međubankarskom deviznom tržištu već i druga kretanja koja u uslovima plitkog tržišta mogu dovesti do većih poremećaja na deviznom tržištu, kaže se u saopštenju NBS.