U opštoj prazničnoj atmosferi, komentar o događanjima na novosadskoj berzi zavređuje pažnju prevashodno kroz analizu cena na samom kraju i samom početku godine. Naime, promet za period od 30.12.2013. – 10.01.2014. je iznosio je 950 tona robe ili za 42,86% više od prometa u poslednjoj punoj radnoj nedelji u prethodnoj godini. Vrednost prometa je iznosila 19.144.500 dinara, što je za 54,30% više od vrednosti prometa u odnosu na upoređujući period. Ono što je specifikum poslednjih dana prošle i pvih dana ove godine jeste da je tražnja bila aktivnija od ponude. U redovnim okolnostima ovo bi bio glavni razlog za veći promet. Međutim, ponuđači su svoja skladišta zaključali još na početku prazničnih dana i uglavnom će ih otvoriti tek sredinom januara.
Kukuruz je prema očekivanjima bio roba koja je poslednjeg dana u prethodnoj godini zatvorila berzansko trgovanje, ali i prva roba kojom se trgovalo u 2014. godini. Poslednja zaključena cena u prošloj godini iznosila 15,10 din/kg bez PDV, dok je trgovanje u novoj godini otvoreno cenom od 15,50 din/kg. Odmah potom realizovan je i ugovor po ceni od 15,80 din/kg. Ovaj rast cene ne treba odmah prihvatiti kao nastupajući trend, već pre svega kao posledicu desetodnevnog praznovanja, koje je u međuvremenu ispraznilo zalihe korisnika ove robe, te su pod pritiskom obaveze novih kupovina, kupci spremni i na nešto veću cenu.
Trgovanja pšenicom nije bilo, što ne znači da nije bilo interesa tražnje za kupovinom. Tražnja je spremna da kupi hlebno zrno po 21,20 din/kg bez PDV. Po kojoj ceni će se realizovati prva trgovina, moraćemo da sačekamo još neko vreme. Koliko je tržište roba nestabilno i osetljivo na promene tržišnih faktora najbolje oslikava slika svojevrsnog cenovnog tobogana u prethodnoj godini. Naime, cena je na početku godine startovala sa 27,50 din/kg bez PDV, u toku žetve dotakla svoj godišnji cenovni minimum od 15,00 din/kg, da bi se trgovanje na kraju godine zatvorilo cenom od 20,10 din/kg. Ovi veliki rasponi dovoljan su razlog da se ozbiljno razmisli o modelima sistemske zaštite poljoprivrednih proizvođača u procesu upravljanja rizikom sopstvene proizvodnje. Terminska robna tržišta su svakako jedan od do sada najboljih poznatih načina.
Soja je završila svoju tržišnu 2013. godinu na nivou od 48,50 din/kg bez PDV. U odnosu na cenu od tačno pre godinu dana od 62,00 din/kg to je pad od 21,77%, što je najmanji godišnji pad cene od svih roba iz sektora primarnog agrara.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Prva vrednost PRODEX-a u 2014. Godini iznosi 209,06 indeksnih poena. U odnosu na vrednost indeksa od 31.12.2013. godine to je za 2,76 indeksnih poena veća vrednost.
SVET
U poslednjih nedelju dana, generalno solidna izvozna tražnja, kao i velike globalne zalihe pšenice i pozitivne prognoze za rod 2014. godine, doprineli su silaznom trendu vrednosti na tržištu. Vrednosti pšenice zabeležili su i šesti uzastopni nedeljni pad, što predstavlja najduži padajući niz od oktobra 2011. godine. Razlog je usporavanje izvoza iz SAD-a, što signalizira pad potražnje zbog rasta zaliha. Cena pšenice je u toku jučerašnjeg dana dotakla nivo od $5,785 po bušelu, što predstavlja najniži nivo od decembra 2011. godine.
Najhladnije vreme u poslednje dve decenije remeti transport žitarica. Zalihe kukuruza u SAD-u, najvećem svetskom uzgajivaču, rastu najbržim tempom u poslednjih 19 godina, jer rekordni rod nadmašuje potražnju za žitaricama koje se koriste u proizvodnji stočne hrane i etanola. Kukuruzom se trgovalo na 41– nomesečnom minimumu (avgust 2012. godine).
U poređenju sa poslednjim danom 2013. godine martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 2,70%. Fjučers na kukuruz je takođe jeftiniji i za 2,70%.
Američki fjučersi na soju su u odnosu na prethodnu nedelju zabeležili pad od oko 1%.U odnosu na kraj prošle godine soja sa januarskom isporukom je pojeftinila je za 2,41%, a sojina sačma za 3,84%. U Parizu je pšenica jeftinija za 4,78% u odnosu na poslednji dan trgovanja prošle godine. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 1,13%, dok je cena kukuruza u evrima posmatrano pala za 3,23%. Cena kukuruza u Parizu je niža za za 1,72%.