Danas mi je stigla koverta od LOCO Census-a. Ovo je izuzetno glupo ime – u bukvalnom prevodu znači “lokalni popis”, a u stvari se radi o skupljanju poreza za lokalnu vodoprivredu u mojoj provinciji. Međutim najveća glupost i uvreda za 8 miliona žena u Holandiji se nalazi unutar te koverte. Naime moja lokalna vodoprivreda (de fakto vladina ustanova) šalje ove poreske uplate najstarijem MUŠKARCU koji je REGISTROVAN da stanuje na dotičnoj adresi!!! Dakle ako na primjer majka i sin žive na istoj adresi, sin će dobiti da plati ovaj porez iako nema stalnih izvora prihoda a njegova mama je na primer vlasnica kuće! Razlog je to što je on muškarac!
Ja sam se sa ovim idiotlukom susreo kada sam počeo da živim u Holandiji pre 22 godine i kada sam unajmio dio kuće od jedne izuzetno simpatične 65-togodišnje udovice. Nekoliko meseci nakon mog useljenja – i prijave mjesta boravka u opštini – je došla LOCO Census koverta adresirana na moje ime. Plaćanje poreza nije moja omiljena aktivnost pa sam naravno istražio zašto odjednom računi počinju dolaziti na moje ime. Naravno, uzeo sam telefon i nazvao za objašnjenje. Razlog: ja sam najstariji muškarac u domaćinstvu. Ja svojim ušima nisam mogao vjerovati kad sam to čuo. A kada sam spomenuo da je ovo protivzakonito – odgovor me je još više zaprepastio: “Mi to ne možemo promjeniti jer je to tako od prije u našem kompjuterskom sistemu napravljeno!”
Ali to nije jedina “ravnopravnost” sa kojom se žene u Holandiji susreću. U Holandiji postoji religiozno-bazirana politička partija (SGP) koja ima par predstavnika u parlamentu a u svom statutu izričito zabranjuje članstvo ženama! To što je ovo u sukobu sa Ustavom očigledno nikome ne smeta.
Ali zašto neravnopravnost ostaviti samo u domenu vodoprivredne organizacije sa glupim imenom i marginalne političke partije? Velike firme u Holandiji su se takođe prihvatile izrabljivanja žena – rezultat je da su žene u Holandiji sistematski manje plaćene od muškaraca za obavljanje identičnih poslova. U prosjeku plate žena su 18% manje od plata muškaraca koji obavljaju isti posao! Naravno žene ne treba samo manje platiti – takođe im treba ograničiti i mogućnost napredovanja u karijeri. U Holadiji veoma sporadično se mogu naći žene na višim i visokim pozicijama u menadžmentu. Broj žena koje su direktori velikih firmi se može izbrojati na prste leve noge. A međunarodni izvještaji to potvrđuju: Holandija je na 73-ćem mjestu na svijetu na tablici ravnopravnosti žena na radnom mestu (izveštaj “Factsheet Vrouwen en carrière” – 2010 – www.e-quality.nl)
Da ne govorimo o tome da su se do početka 2000-te godine skoro sve prodavnice u Holandiji zatvarale u 18 sati (uključujući i samoposluge). Razlog: od žena se očekuje da ostaju kući i brinu se za djecu – prema tome kada muškarac dođe kući sa posla (a firme rade uglavnom do 17 sati), večera je već na stolu, kuća je pospremljena i djeca su pokupljena iz škole i napisala su domaću zadaću!
E sada možete zamisliti koja je bila reakcija kada je moja firma poslala buket cvijeća svim koleginicama i klijentkinjama za 8. mart. NIJEDNA od 15 visoko obrazovanih žena koja je dobila buket od mene nije nikada u životu čula za 8. mart!
Ipak stvari se lagano mijenjaju. U 2014-oj godini žene u Holandiji imaju smartphone pa mogu veoma lako Google-ovati značenje 8. marta.
Holandska regionalna Vodoprivreda je pokazala da su otvoreni za promjene: Sada imaju novi logo i novo (ali još uvijek glupo) ime: GBLT. Slanje računa muškarcima je još uvijek isto.
Politička partija SGP je zbog presude Evropskog suda za ljudska prava bila primorana da primi ženske članove. Prva žena je došla na izbornu listu – nakon što je svih 6 muških kandidata odustalo i niko drugi se nije prijavio!
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys