Narodna banka Srbije radi na izradi nacrta novog zakona o osiguranju, a javna rasprava će uslediti u narednom periodu rekao je Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS na okruglom stolu BIZLife ’Osiguranje u privredi’ na kojem je nekoliko učesnika iznelo primedbe na nacrt.
Na manjkavost određenih odredbi u nacrtu ukazala je i profesor Pravnog fakulteta Nataša Petrović Tomić, navodeći da je problem od naziva do sadržine. Kristian Vukojičić složio se da je problem u tome što se jednim zakonom rešavaju različita pitanja, ali je rekao da posebni posebni zakoni za zastupnike, posrednike, vršenje nadzora prevazilaze kapacitete našeg društva.
„Potpuno usaglašavanje sa tekovinama EU u oblasti osiguranja naše tržište ne bi moglo da podnese“, istakao je Vukojičić dodajući da će za javnu raspravu biti dovoljno vremena.
Pomoćnik ministra finansija Zlatko Milikić kazao je da bi nov zakon o osiguranju rešio probleme u tom sektoru, i doprineo da osiguravajuće kompanije budu aktivnije na finasijskom tržištu. On je naveo i da je najbolja svetska praksa pokazala da je potrebno razdvojiti životno od neživotnog osiguranja, ali da je većina osiguravajuchih kompanija u Srbiji protiv toga jer bi im to poskupelo rad i otežalo situaciju koja je ionako veoma teška.
U Srbiji posluje 28 osiguravajućih kuća, ali u poređenju sa zemljama u regionu, u našoj zemlji ostvaruje se najniža ukupna premija, predočila je Jelena Kočović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Prema njenim rečima u 2012. godini ukupna premija osiguranja u našoj zemlji bila je 543 miliona evra dok je u Hrvatskoj iznosila 1,1 milijardu, a u Sloveniji 2,03 milijarde evra.
Kao rešenje određenih problema javilo se i pitanje uvođenja obaveznih osiguranja, sa malim premijama, ali za tak nešto ne postoji ni dovojno razvijena svest građana. Kako su istakli učesnici BIZLife okruglog stola to bi u određenim slučajevima rasteretilo i državu, pa se u slučajevima poplava, zemljotresa, građani ne bi obraćali državi za pomoć, koja u tom slučaju mora da izdvaja budžetska sredstva, već osiguravajućim kućama.
Učesnici su posebno istakli probleme u oblasti auto-odgovornosti gde takođe postoji neophodnost podizanja svesti građana koji ovu vrstu osiguranja posmatraju samo kao na ’papir’ koji je neophodan za registraciju automobila. Upravo takva situacija dovodi i do nelojalne konkurencije koja ne vodi ka boljitku osiguranika.