Povezivanje ekstremnih vremenskih prilika sa klimatskim promenama, skreće nam pažnju sa potrebe da zaštitimo društvo od onih vremenskih nepogoda koje će nastaviti da se događaju nezavisno od klimatskih promena izazvanih delovanjem čoveka, kažu stručnjaci.
U tekstu za časopis Weather, Climate and Society, istraživači sa Univerziteta u Mančesteru tvrde da smanjenje emisije štetnih gasova, uprkos tome što je od presudnog značaja za smanjenje dugoročnog uticaja čoveka na planetu, neće eliminisati divlje oluje, tornada ili poplave i štetu koju one prouzrokuju.
Autori ukazuju da razvijanju veće otpornosti na ekstremne vremenske prilike treba dati veći prioritet ako se želi da se socioekonomski uticaj oluja, poput onih koji su opustošile Britaniju ove zime, smanje.
Profesor Dejvid Šulc, jedan od gostujućih autora uvodničara, kaže:“ Često se predviđalo da će jedan od dugoročnih efekata klimatskih promena biti povećanje intenziteta i učestalosti mnogih vremenskih neprilika sa drastičnim posledicama, pa se tako smanjenje emisije gasova staklene bašte često smatra odgovorom na problem.“
„Smanjivanju uticaja čovečanstva na našu planetu treba prići sa hitnošću ali istovremeno se mora težiti jačanju otpornosti na pojedinačne vremenske nepogode kao što to poražavajuće posledice ovogodišnje oluje u Britaniji pokazuju.“
Šulc, profesor sinoptičke meteorologije, i ko- autor dr Vladimir Janković , istoričar nauke čija su specijalnost vremenske prilike i klima, kažu da kratkoročne, velike varijacije u ekstremnim vremenskim prilikama na godišnjem nivou, otežavaju, ili čine čak nemogućim da se izvuku zaključci o njihovoj povezanosti sa dugoročnim klimatskim promenama.
Oni tvrde da, dok velike javne investicije u brane i odbrane od poplava, na primer, moraju biti preduzimane tako da uzmu u obzir moguće promene vremena u budućnosti, to ne bi trebalo da nas spreči da razmišljamo o operativnim merama koje bi se odnosile na našu izloženost prema vremenskim nepogodama koje je nemoguće izbeći.
„Izbegavanje izgradnje na zemljištu sklonom plavljenju, implementiranje strogih standarda u gradnji i veća pripravnost može učiniti društvo otpornijim na ekstremne vremenske događaje,“ rekao je dr Janković. „Procenjeni gubici koji prelaze 100 milijardi dolara, kao i više od 1.400 smrtnih slučajeva, bili bi znatno manji da je nekoliko milijardi dolara dato za prevenciju ovakvih događaja. Ono što otežava ovaj problem je to što je lakše naći novac za sanaciju štete nego za prevenciju, iako je trošak obnove mnogo veći.
U prošlosti, kažu autori, društvo je odgovaralo na vremenske nepogode pozivajući na veću otpornost, ali svest javnosti o klimatskim promenama izazvanim dejstvom čoveka, učinila je da klimatskim okvirima (decenijama i vekovima) pridajemo daleko veći značaj nego vremenskim rokovima (danima i godinama).
„Ova predrasuda mogla bi da umanji političku posvećenost ka preduzimanju preventivnih mera protiv ekstremnih vremenskih nepogoda, bez obzira na to da li su one izazvane ili intenzivirane usled ljudskog uticaja na klimu“, rekao je dr Janković. “ Ipak, koraci koji se preduzimaju da zaštite društvo od vremenskih neprilika, mogu da zaštite i planetu, kao što bolje predviđanje, bolja pripremljenost ili izgradnja bolje infrastrukture mogu da povećaju našu otpornost i smanje emisiju ugljen –dioksida“.
„Na primer, ozelenjavanje delova grada ili bojenje krovova u svetlije boje će istovremeno umanjiti i efekat urbanih toplotnih ostrva i smanjiti emisiju ugljen-dioksida kroz pad troškova rashlađivanja uz pomoć klima uređaja, dok bi činjenjem gradova otpornijim na oštećenja izazvana olujnim vremenom, istvremeno smanjilo emisije stvorene obnavljanjem devastiranih područja.
Profesor Šulc dodaje:“Povezivanje ekstremnih vremenskih događaja sa klimatskim promenama može nas skrenuti sa pravog puta; stalno ponavljanje ideje da bi smanjenje efekta staklene bašte bilo dovoljno da smanji izloženost sve ranjivije svetske populacije, po našem mišljenju, samo zbunjuje javnost i kreatore politika, kad razmišljaju o socio-ekonomskoj osetljivosti na ekstremne vremenske uslove .
„Sa ili bez ublažavanja, nema brze popravke, jedinstvenog rešenja za ljudsku ranjivost na socio – ekološke promene, niti postoji razumna mogućnost stišavanja ekstremnih vremenskih prilika. Bavljenje ovakvim pitanjima bi svetu dalo mogućnost da razvije dvosmernu politiku klimatske sigurnosti, smanjujući dugoročne klimatske rizike uporedo sa prevencijom katastrofa izazvanih kratkoročnim vremenskim nepogodama.”