Broj novih poslova u Februaru u SAD će verovatno porasti dovoljno da Fed održi postojeći kurs monetarne politike i nastavi sa blagim zatezanjem monetarne politike prenosi Rojters. Očekuje se da će Dženet Jelin na novom zasedanju Fed 18.-19. marta nastaviti sa daljim smanjivanjem stimulusa.
Ipak sto se brojki tiče, porast broja novih poslova verovatno neće biti naročito impresivan jer se ekonomija SAD i dalje bori sa teškoćama a loše vreme je usporilo i inače dosta spore trendove oporavka.
Pred objavljivanje novih rezultata koje treba da usledi danas Rojters očekuje da će treći mesec zaredom stopa nezaposlenosti u SAD nastaviti da opada, a da će broj Amerikanaca koji podnose nove zahteve za državnu pomoć već treći mesec zaredom ostati na niskoj stopi, što ukazuje na izvesnu snagu na tržištu rada, sputanom teškim vremenskim uslovima.
Istovremeno, u januaru je zabeležen drugi uzastopni mesečni pad fabričkih narudžbina u januaru, verovatno zbog neobično hladnog vremena i snega – usled poremećaja u vremenskim aktivnostima.
Inicijalni zahtevi za državnu pomoć nezaposlenima pali su se za 26,000 na desezoniranih 323.000, što je najniži nivo od kraja novembra, rečeno je u američkom Ministarstvu rada i zapošljavanja.
„Broj ljudi koji po prvi put traže državne beneficije po osnovu gubitka posla vraća se na normalniji nivo, u skladu sa zdravim uslovima na tržištu rada“, rekla je Jelena Šuljatjeva, ekonomista iz njujorške filijale BNP Paribas.
Na talasu ovih pozitivnih trendova, cene akcije na Volstritu rastu dok cene duga američkog Trezora padaju. Dolar je porastao u odnosu na jen ali je pao u odnosu na evro, jer Evropska centralna banka održava kamatne stope na nepromenjeno niskom nivou.
Pad procenta zahteva onih koji su po prvi put zatražili državnu pomoć premašila je očekivanja ekonomista sugerišući da osnovni činioci tržišta rada i dalje ostaju relativno jaki, uprkos drugim podacima koji pokazuju da su niske temperature sputavale zapošljavanje u poslednjih nekoliko meseci.
Vlada pažljivo prati izveštaje o zapošljavanju, a danas se očekuje izveštaj o tome koliko su nepovoljni meteorološki uslovi uticali na porast radnih mesta već treći mesec zaredom, zaključno sa krajem februara – u kojem vreme nije bilo tako loše kao u januaru i decembru.
Očekuje se da će nepoljoprivredni platni spiskovi biti uvećani za 150.000 radnih mesta u februaru, prema istraživanju ekonomista Rojtersa, iznad januarskih 113.000 decembarskih 75.000. Podaci o zahtevima za državnu pomoć nemaju nikakvog uticaja na ovaj izveštaj, jer je pao u vreme izvan referentnog perioda ankete.
„Bazni nivo rasta platnog spiska je oko 200.000 mesečno“, rekao je Džon Riding, glavni ekonomista RDQ Economics u Njujorku. „Poslednja dva izveštaja o novim radnim mestima nisu u potpunosti obuhvatila baznu snagu na tržištu rada, i stoga u nekom trenutku očekujemo naknadni izveštaj.“
Vremenske neprilike pogađaju proizvodnju
Veoma niske temperature takođe su pogodile građevinarstvo i maloprodaju. Federalne rezerve su u sredu saopštile da je u poslednjih nekoliko nedelja nevreme dovelo do sporijeg ekonomskog rasta ili čak njegovog potpunog zamiranja u nekim delovima zemlje.
Takođe, izgleda da je bilo i usporavanja proizvodnje u januaru.
U Ministarstvu trgovine kažu da su novi nalozi za proizvedenom robom opali za 0,7 odsto nakon decembarskog pada od 2,0 odsto. Isporuke robe padaju drugi mesec uzastopno.
Međutim, jedan drugi, revidirani izveštaj pokazuje oštar silazni trend poslovne produktivnosti u četvrtom kvartalu, sugerišući da će kompanije uskoro morati da pojačaju svoje angažovanje kako bi održale svoju proizvodnju.
Produktivnost je porasla na 1,8% na godišnjem nivou umesto ranije saopštenih od 3,2 odsto. U trećem kvartalu, ona je porasla 3,5 odsto.
„Usporavanje produktivnosti može nagnati poslodavce da povećaju zapošljavanje“, rekla je Dženifer Li,viši ekonomista u BMO Capital Markets u Torontu .
Jedinični troškovi rada – merilo troškova rada vezanih za bilo koju jedinicu proizvodnje – revidirani su i pokazuju njihov pad na 0,1 odsto stope u četvrtom kvartalu, što ukazuje da nema inflacionih pritisaka vezanih za troškove plata u privredi.
Prethodno je bilo saopšteno da je stopa pada jediničnih troškova rada bila 1,6 odsto. Ona je pala na 2,1% u trećem kvartalu.
Rojters (Vašington)