Ja volim Evropsku Uniju. Živim u Holandiji ali se u srcu i duši osjećam Evropljaninom. Ono u čemu EU pokazuje svoju najbolju stranu je rješavanje problema koje se tiču potreba normalnih svakodnevnih ljudi a koje su u suprotnosti sa željama tkz. Velikih interesa – npr. multinacinalnih firmi ili političkog establišmenta. Tako je npr. EU primorala Microsoft da dozvoli konkurenciju browsera u Windows-u (i naplatila im povrh toga kaznu od 561 milijona evra). Takođe, EU je natjerala telekom provajdere da od ove godine prestaju da naplacuju extra troškove za koristenje mobilnih telefona u drugim zemljama EU (roaming).
Međutim, EU daje i običnim ljudima jedan izuzetno moćan instrument: Evropski sud. Kada zemlja jednom postane članica EU, od tog trenutka važe evropski zakoni i bez obzira kakvo je javno mjenje u dotičnoj zemlji, evropski zakoni (a pod to spadaju i presude evropskih sudova) se moraju ispunjavati, a lokalni zakoni (ako su u raskoraku) prestaju da važe. E tu počinje jedna veoma interesantna priča:
U 2005-oj je Austrijanac Thomas Fuchs (iz okoline Linz-a) instalirao solarne panele na svojoj kući i počeo da isporučuje struju svojoj lokalnoj elektro kompaniji (Ökostrom Solarpartner). Na solarne panele je platio porez na promet i kada je od Austrijske poreske službe zatražio da mu se taj porez na promet vrati (što firme mogu da rade) – oni su ga odbili sa objašnjenjem da je “količina struje koju on isporučuje manja od količine koju on lično troši i zbog toga se on ne bavi ‘ekonomskom aktivnošću’.” On nije tim odgovorom bio zadovoljan i onda je podigao tužbu protiv Austrijske poreske službe koja je konačno došla do Evropskog suda pravde. Sud je donio odluku u njegovu korist i on je dobio nazad iznos poreza na promet njegovog solarnog sistema. Ali pošto je to odluka Evropskog suda ona se automatski odnosi na svih 500 miliona stanovnika EU u svih 28 zemalja (uključujući i Hrvatsku koja je neposredno nakon ove odluke postala članica)!!!
Naravno to uključuje i Holandiju gdje je vlada poslednjih 8 mjeseci sprovodila seriju veoma nepopularnih mjera štednje da bi izbalansirala budžet! Holandska vlada inače nije ni malo progresivna po pitanju zelene energije. Državni budžet još uvijek zarađuje godišnje dobrih 10-tak milijardi od prodaje zemnog gasa, Holandija ima veoma značajne dionice u Shell-u i holandski establišment (za razliku od ogromne narodne većine) ni malo ne voli ništa sto ima veze sa ekologijom, zaštitom čovekove okoline, solarnom energijom, itd itd. Iako političari veoma često daju izjave kako su za zaštitu čovekove okoline – kada dođe do akcija – onda se vidi da se uvek gleda koliko šta košta (na kratki rok) i zelena energija često gubi. Njemačka ima fantastični sistem za podršku solarnoj energiji – Holandija ne. Njemačka je odlučila da zatvori sve nuklaerne elektrane – Holandija je odlučila da jedinu nuklearku koju ima nastavi da koristi sledećih 20 godina, itd.
Dakle situacija se preko noći promenila, porez na promet solarnih panela (koji je u Holandiji 21%) je sada moguće dobiti nazad. Ali kako? Websajt Holandske poreske službe je OGROMAN! Na njemu se nalazi stotine hiljada dokumenata koji u detalje opisuju procedure i pravila kako se bilo šta radi. Vlasnici firme poput moje mogu veoma lako da nađu informacije bez obzira o kakvoj se bizarnoj stvari radi. Na primjer: Ako hoćeš da uvežeš 10 hiljada bicikala u dijelovima iz Kine u Bugarsku, prefarbaš ih u drugu boju, uvezeš u Irsku, sastaviš ih i onda dovezeš u Holandiju, dodaš im zvonce i ona ih prodaš Amerikancima? Nema problema – na websajtu Holandske poreske službe možeš naći potrebne dokumente i detaljan opis koje poreze možeš da očekuješ i eventualno koje poreske subvencije možeš da zatražiš. Sve veoma lepo i jasno opisano.
Ali ako hoćeš na zatražiš povratak poreza na promet na solarne panele – za to ne postoji ni jedan dokument! Holandska poreska služba ti ne daje nikakvu informaciju. Nula!
Nakon nevjerovatne količine natezanja, političkog menevrisanja koje je bilo potrebno da vlada donese budžet za ovu godinu, ne čudi što je poslednja stvar koja im je trebala – da ljudi počnu da traže stotine miliona evra na ime vraćanja poreza na promet i tako dovedu do deficita. AUUU! To je problem. I onda je tu nađeno tipično holandsko rješenje: moramo da im odobrimo – ali ne moramo da im kažemo kako do toga da dođu.
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys