Kad je rejting agencija Fitch odlučila pre nekog vremena da Srbiji dodeli niži rejting B+, ali sa predznakom „stabilno“, prvenstveno je imala na umu da će, ako parlamentarnih izbora bude, oni biti održani u kratkom roku (što se i dogodilo), a vlada brzo formirana, na šta se još čeka. Na domaćem terenu su iznošena slična očekivanja – da će vlada od saopštavanja izbora biti formirana za najviše mesec dana. Do tog roka ostalo je još dve nedelje ali izuzev premijera nema ni najave koje bi partije i/ili eksperti mogli sedeti u vladi. Još manje, šta će biti program, iako se u predizbornoj kampanji obećavalo da će set od 21 zakona, za koje znamo da u njega ulaze zakon o radu, stečaju, privatizaciji i građevinskim dozvolama, državnim službenicima, osiguranju pa i kancelariji za brze odgovore obećane još 2012. pod hitno u proceduru. Sve to naime, trebalo bi da se dogodi, odnosno da zakoni budu usvojeni i prođu kroz skupštinsku proceduru do sredine, ili najkasnije do kraja juna. Da ne govorimo o početku pregovora sa MMF.
Za sada znamo samo ko je premijer i da dug raste sve bržim tempom. U decembru prošle godine, ekonomista Miroslav Zdravković izveo je ovakav obračun: „Prethodna vlada zadužila je Srbiju za 6,84 milijarde evra, što je za 1.470 dana njenog trajanja dnevni porast duga od 4,66 miliona evra ili po 53,9 evra u davno prošlim sekundama. Sadašnja vlada je do kraja oktobra povećala dug za 3,83 milijarde. Za 457 dana to je rast od 8,38 miliona evra dnevno ili po 97 evra u svakoj sekundi”.
„Da bi budućnost naše dece bila nešto manje zaduživana, bar kao kod prethodne vlade, rast javnog duga morao da se uspori na 2,73 miliona evra dnevno ili na 31,6 evra u svakoj sekundi. To će osigurati da budućnost naše dece ne bude previše sumorna“, rekao je Zdravković.
Taj obračun izveden je pre nego što je nadodato milijardu dolara od evroobveznica koje smo prodali krajem godine i milijardu evra kredita od Emirata.
Visoka frekvencija naše reči nedelje „vlada“ može da se zahvali samo nagađanju medija o tome kome bi predsednik pobedničke stranke (SNS) mogao dati mandat u narednom četvorogodišnjem periodu. I to se ipak manje više odvija u atmosferi „postizborne tišine“ koju narušavaju sasvim drugačije teme poput potrebe za izjašnjavanjem Srbije o stavu prema Krimu, novim privođenjima i hapšenjima… i svemu drugom, što bi možda moglo biti u fokusu da pred nama nisu ozbiljniji zadaci ili bar najavljene bolne i teške reforme.
Pošto mnogi ekonomisti ocenjuju da je država u predstečajnom stanju, bilo bi dobro da vlada bude formirana što pre i da odmah počne da se bavi ekonomskim reformama. Ekonomista Milojko Arsić unapred je dao osnovne smernice za stabilizaciju ekonomije, a ovim su se bavili i članovi Fiskalnog saveta, koji smatraju da je moguće uštedeti 400 miliona evra (koliko nam je MMF tražio) ali da će ovu uštedu osetiti dobar deo stanovništva.
Za sada se zna još i da će formiranju vlade prethoditi konstituisanje Skupštine Srbije, za koje je ostalo još manje od jednog meseca, jer je rok za to počeo da teče 25. marta kada su proglašeni konačni rezultati izbora.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.