Ugledni britanski ekonomski nedeljnik Ekonomist posvetio je svoju naslovnu stranicu usponu takozvanog “burazerskog kapitalizma”, odnosno sve upadljivijem povezivanju političkih i ekonomskih elita, počev od problematične Ukrajine, pune oligarha, pa sve do brojnih svetskih zemalja u razvoju.
Ekonomist upozorava da globalnu ekonomiju i slobodno tržište ne ugrožavaju sindikati, niti levo orijentisani aktivisti, već upravo bogati kapitalisti koji su to postali zbog svojih bliskih veza sa političarima. Ovu poslovnu kulturu smo i mi u Srbiji sa lakoćom uspeli da uzgajimo a njeni predstavnici su tzv tajkuni, koji su “korisni” višestruko – i ako sarađuju sa vlašću ali i ako se vlast bori protiv njih (koja tada svoj celokupni politički program može da zasnuje na ovoj borbi).
Burazerski kapitalizam međutim nije samo naš specijalitet – ima ga i u Turskoj, gde je moć premijera Erdogana porasla zajedno sa njegovim bogatstvom dok su se građanske slobode istovremeno smanjivale, zatim u Kini, koja muku muči sa korupcijom (pre dve godine je 182 hiljade javnih službenika sudski kažnjeno zbog korupcije, odnosno 40% više u odnosu na prethodnu godinu) a skorašnji indijski izbori, misle mnogi, biće plebiscit o tome koliko je opšteprihvaćena ova vrsta burazerskog kapitalizma.
Ekonomist pomoću posebnog indeksa pokušava da izmeri u kojoj su meri iskvarene svetske ekonomije, odnosno njihove elite, pri čemu zaključuje da su “burazerski” dogovori najpristuniji u sektorima koji u velikoj meri zavise od države, poput energetike, ali i finansijskog sektora.
Ove novine se ne bave samo propustima vlada zemalja u razvoju, već nude i rešenje u vidu svetlih primera država koje pokušavaju da raskinu duboke veze između političara i biznismena. Među pozitivnim primerima nabrojani su potezi Kine i meksičkog predsednika Enrikea Nieta u razbijanju medijskih i telekomunikacionih kartela. U Meksiku je naime na ovakvom poslovanju svoje bogatstvo izgradio Karlos Slim, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.