U Srbiji će od 1. aprila biti moguća promena operatera fiksne telefonije, čime se u potpunosti liberalizuje domaće tržište telekomunikacija, istakli su predstavnici Ministarstva trgovine i telekomunikacija na BIZLife okruglom stolu Perspektive IT i telekomunikacija u Srbiji.
Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, rekao je tim povodom da se novi Zakon o elektronskim komunikacijama može očekivati 2016. godine i da će u potpunosti biti usaglašen sa regulatornim okvirom EU, kao i da će se do kraja definisati manjakavosti koje sada eventualno postoje. Lazarević je takođe naglasio da ovo predstavlja jedan od najzdravijih sektora, a da problemi koji se eventualno javljaju dolaze iz drugih sektora i zakona.
Da je sve spremno za prenos fiksnih brojeva telefona iz mreže jednog operatera u drugu, potrvdio je i Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije, navodeći da su izvršena sva neophodna testiranja.
“Svi do sada izvršeni testovi pokazuju da je usluga spremna, a ukoliko dođe do određenih problema, oni će se ispravljati u hodu”, istakao je Janković.
Direktorka Operacija u Orion telekomu, koja nije potpisala Protokol o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja, Ivana Bojović, kazala je da je ta kompanija tehnički i komercijalno spremna za uslugu prenosa broja u fiksnoj telefoniji, ali da nisu spremni da stave potpis na nešto što može da bude bolje i navela nekoliko problema koji se mogu pojaviti.
Prema njenim rečima, prvi problem odnosi se na ukidanje ADSL ukoliko korisnik želi da prenese broj iz jedne mreže u drugu, a takvih korisnika je oko 700.000. To, kako je objasnila, znači da će oni koji žele da iskoriste pravo da prenesu broj izgubiti mogućnost da koriste ADSL, što nije „prava liberalizacija tržišta“.
Bojović je navela da se problem može rešiti tako što bi ADSL bio samostalna usluga, što se, prema njenim rečima, može regulisati za jedan dan.
Milan Janković je istakao da je korišćenje ADSL-a komercijalna stvar operatora, pri čemu bi se menjala njihova standardna ponuda ukoliko se to pokaže kao značajan problem.
Direktor RATEL-a je podsetio da je prema preliminarnim podacima u 2013. godini bilo oko tri miliona fiksnih korisnika, i da se ne može predvideti broj prenetih brojeva, jer postoji devet operatora od kojih neki već imaju licencu. U svakom od segmenata sektora korisnici imaju mogućnost da izaberu operatora, istakao je Janković i naglasio da su operateri bili upoznati sa činjenicom da se Pravilnik ne odnosi na dodatne usluge.
Direktorka Operacija u Orion telekomu istakla je i da dodatni problem predstavlja to što određene numercije Telekoma Srbija ne podržavaju portabilnost brojeva.
Direktor Sektora za regulatorno pravni-okvir Telekoma Srbija Slobodan Terzić rekao je da oko 540.000 korisnika neće biti u mogućnosti da prenese broj u drugu mrežu, jer su priključeni na analogne i stare digitalne sisteme.
On je objasnio da svaki korisnik dolazi kod operatora kod koga želi da pređe, podnosi zahtev, koji se potom prosledi u centralnu bazu i ona vrati informaciju da li taj broj može ili ne može da se prenese.
„Bili bismo srećni kada bi neki od operatora ušao u mesto gde postoji analogni sistem i investirao u pristupnu mrežu i komutacione sisteme i tako učestvovao u ravnomernom razvoju države“, naglasio je Terzić.
On je dodao da Telekom Srbija svake godine investira i pokušava da smanji taj broj, ali to je vezano za obim investicija koji je ograničen.
Kada je reč o ADSL-u, Terzić je predočio da postoji mogućnost da operatori od Telekoma Srbije iznajme lokalnu petlju, odnosno veze koje idu bakarnim kablovima, i da tako pružaju tu uslugu korisnicima.
Takođe, kako je naveo, svaki korisnik koji prenese broj kod nekog kablovskog operatora, taj operator će mu preko pristupne mreže omogućiti telefonski servis, kao i sve druge dodatne servise televiziju, internet…
Po preliminarnim procenama Ratela, u Srbiji u 2013. godini bilo je oko tri milona priključaka fiksne telefonije.