Američki državni sekretar Džon Keri stigao je u Kijev u utorak. Obamina administracija oseća pravi pritisak od strane čitavog političkog spektra da „učini nešto“ u vezi sa ukrajinskom krizom, ali Sjedinjene Države realno nemaju nikakvu vojnu opciju i zapravo veoma malo smislene finansijske pomoći može da ponudi Ukrajini. Jedna milijarda dolara kredita koje je Keri doneo u Kijev veoma malo znači Ukrajincima u ovom trenutku. Milioni ljudi imaju mnogo da izgube ako situacija izmakne kontroli, a rusko rukovodstvo ponaša se na nepredvidiv način. Oštar pad indeksa ruske berze u ponedeljak ujutru, pored hitnog povećanja kamatnih stopa od strane Centralne banke, pokazuje da je ruska finansijska elita takođe potpuno nespremna. Keri preti, ali bi umesto toga bilo mnogo bolje da se pridruži Evropljanima u pokušaju da se smiri situacija. Postoji sasvim razuman i miran put do rešenja, ali samo ako svako želi da izbegne veliki sukob.
—————————————————————-
Alternativa miru je ružna. Mnogi Rusi veruju da će ustanak na trgu Majdan ugroziti prava etničkih Rusa u Ukrajini. Činjenica da su nove vlasti u Kijevu brzo nastojala da ukine ruski kao drugi službeni jezik samo je podgrejala ove strahove (privremeni predsednik, Oleksandr Turčinov, stavio je veto na predloženi zakon u nedelju). Ruski predsednik Vladimir Putin neće stajati po strani ako etnički Rusi protestuju a takvi protesti dovedu do eskalacije nasilja. Granice Ukrajine mogu biti promenjene, a konflikt koji bi pritom usledio bio bi bolan za sve uključene.
Rusija će platiti visoku cenu za svoje jednostrane intervencije u Krimu. Mnogi u zapadnoj Ukrajini su dodatno otuđeni od istočnog dela zemlje, a neki Ukrajinci sa ruskog govornog područja i etnički Rusi u istočnoj Ukrajini neće dopustiti taktiku zlostavljanja. Ali veliki ruski izbor je pred nama: Putin može da posluša „poziv upomoć“ da povede svoju vojsku dalje kroz istočnu Ukrajinu (tu pretnju je još u septembru u javnosti artikulisao jedan njegov savetnik) – ili može da se odluči za saradnju sa EU, SAD, i svim Ukrajincima u potrazi za demokratskim ishodom.
Način na koji će se ovaj ćvor razmrsiti zavisiće od tri faktora:
Prvo, najviđeniji ukrajinski političari su proveli poslednje dve decenije pokušavajući da igraju po taktovima i SAD i Rusije, u nadi da će izvući finansijska sredstava sa obe strane. Korupcija među ovom grupom je sveprisutna, i ni u kom smislu oni nisu uspeli da stvore Ukrajinu po meri svog naroda. Prava ukrajinska ulična revolucija bila je protiv političke elite najviše usko povezane sa Janukovičem. Ali nemojte se previše vezivati za „nove demokrate“ – i oni su već bili na vlasti u zemlji.
Drugo, Rusi imaju legitimne bezbednosne probleme. Oni su najveći trgovinski partner Ukrajine, transportuju dosta prirodnog gasa preko ove zemlje preko gasovode sovjetske izrade, a njihova Crnomorska flota – više od dvesta godina u luci na Krimu – jedna je od strateški najvažnijih činilaca. Rusi prodaju svoje gas jeftino Ukrajini i u više navrata su zažmurili na velike zaostale isplate i na nestajanje gasa u tranzitu. Naivno je misliti da će opozicija sa svojim stavom „pobednik uzima sve“ ignorisati ove ruske interese.
Treće, svrgavanjem predsednika Viktora Janukoviča, proruske snage izgubile su važnu rundu. Ali sadašnje prozapadne vlasti teško da će ostati ujedinjene i jake. Janukovič je i dobio izbore 2010. zato što je prozapadna „Narandžasta revolucija“ iz 2004. brzo propala, zbog optužbi za korupciju i izdaje među političkim partnerima.
Mapa gasovoda kroz Ukrajinu
U poslednjih nekoliko dana tri bogata ukrajinska privrednika imenovana su na visoke pozicije u Ministarstvu unutrašnjih poslova i guvernerska mesta, što bi trebalo da sugeriše da će borba protiv korupcije da se pokrene sa mrtve tačke.
Raspisani su predsednički i parlamentarni izbori u maju mesecu, i zato bi trebalo da pred njihovo održavanje budu održani pregovori svih interesnih grupa: SAD, EU, Ukrajine i Rusije – kako bi ti izbori bili fer i podjednako uključivali sve etničke grupe da bi one ubuduće zajedno i sedele u vladi. To bi moglo da podrazumeva ustavne reforme, i raspisivanje nacionalnog referenduma.
Neki Evropljani i ukrajinski zvaničnici predlažu sporazum pridruživanju EU (EUAA) treba odmah da bude potpisan. Automatsko pristupanje pre uspostavljanja više najbitnijih političkih procesa bila bi velika greška. Implementacija EUAA zahteva godine zakonodavnog rada koji će doneti zakone Ukrajine bliže pravnom okviru Evrope. Takve dugoročne reforme ne može da obeća ili izvede vlada kojoj nedostaje dugoročni mandat, niti ona koja je tek svrgla legalno izabranog predsednika.
Keri nije u poziciji da pruži velikodušne kredite, a novac neće biti dolaziti ni iz Evrope u velikoj količini, ali nisu potrebni veliki fondovi. MMF može da pozajmi iznose potrebne za refinansiranje dugova Ukrajine ovoj organizaciji, ali i za izgradnju određene količine deviznih rezervi, kao način da se izgradi poverenje. Domaće obveznice u najvećoj meri drže domaće banke, a one mogu stalno iznova da „kruže“ i budu refinansirane ukoliko vlasti budu radile zajedno sa bankama sa ciljem obnove ekonomije.
Što je najvažnije, Ukrajinci moraju da prekinu svoju zavisnost o jeftinom ruskom gasu pristajanjem na plaćanje po tržišnim, većim cenama. Oni treba te nove cene da „proguraju“ lokalnim potrošačima i time smanje deficit u budžetu. Ukrajina treba da prestanu da ulazi u budžetski deficit koji ne može da servisira sama. Za sada, to znači balansiranje budžeta.
Sve to nije dovoljno da se stvori prosperitetnija Ukrajina, ali će smanjiti koristii za mahinacije korumpiranih političara i prostor za igranje na liniji Istok-Zapad.
Autori: Piter Bun (predsedavajući britanske NVO Effective Intervention, saradnik u Centru za ekonomske performanse, London School of Economics i direktor u Salute Capital Management Limited) i Sajmon Džonson (bivši vodeći ekonomista MMF, profesor u Sloan School of Management pri MIT, viši saradnik u Peterson Institute for International Economics)
Izvor: The Baseline Scenario