Za mesec dana, Grčka se vraća na tržište kapitala. Nakon četiri godine, ova zemlja planira da izađe na međunarodna tržišta izdajući obveznice vredne dve milijarde evra. Ukupne potrebe za refinansiranjem dosežu 326 milijardi evra, ili 180 odsto BDP-a.
Prema navodima Bloomberga, koji se poziva na dobro obaveštene izvore u grčkoj vladi, odluka o izdavanju obveznica već je doneta, a još treba utanačiti datum izlaska na tržište. Takođe nije isključena ni mogućnost daljih izdavanja, ako se pokaže interes investitora. S druge strane, ministar finansija Janis Sturnaras izjavio je u utorak u Atini kako će manje izdavanje obveznica, i to trogodišnjih ili petogodišnjih, do polovine godine doprineti grčkim potrebama za refinansiranje. Jedan od zvaničnika grčkih međunarodnih kreditora takođe je potvrdio kako je izdavanje obveznica od dve milijarde evra deo plana za pokrivanje ovogodišnjih finansijskih potreba. Prema mišljenju Georga Linacasa, direktora atinske filijale fonda Axia Ventures, grčke obveznice bi mogle biti puštene u opticaj već za 30 do 40 dana.
Grčkoj je preostalo 11milijardi evra od međunarodne pomoći, što namerava da iskoristi za razduživanje.
(foto: Bloomberg)
Grčka nije izdavala obveznice još od 2010. godine, a svo vreme je dugove refinansirala novcem iz međunarodne pomoći teške 240 milijardi evra. U zamenu za pomoć, morala je da sprovodi radikalne fiskalne i ekonomske reforme. Trenutak povratka na tržišta kapitala i samostalno prikupljanje novca zavisiće od tržišnih uslova, ali i ispunjavanja svih uslova za puštanje tranše međunarodne pomoći teške 6,3 milijardi evra. Grčki povratak na tržište obveznicama biće „ogroman i značajan korak“, izjavio je Brajan Hejs, irski ministar finansija. „Raste uverenje da će grčka vlada uskoro biti na tržištima kapitala“, dodao je Hejs. Prema navodima ministra Sturnarasa, Grčka još nije iskoristila celokupni iznos od 50 milijardi evra pomoći namenjen sanaciji i dokapitalizaciji bankarskog sektora.
Preostalo je još 11 milijardi evra, a taj bi iznos grčke banke trebalo da pronađu kod privatnih investitora. Ako kapitalne potrebe banaka pokriju investitori, tih 11 milijardi evra otići će na otplatu državnih dugova, izjavio je Sturnaras. Ipak, ukupne potrebe za refinansiranjem dugova najjužnije članice Evropske unije i dalje su enormne: Procenjuju se na 326 milijardi evra, što predstavlja 180 odsto grčkog BDP-a. Uz to, ova zemlja je duboko izranavljena šestogodišnjom recesijom, a za ovu godinu projekcije govore o prvom, sramežljivom ekonomskom rastu. Svemu tome treba pridodati i krhku vladajuću koaliciju premijera Antonisa Samarasa. Prema navodima Georgija Papandreua, bivšeg premijera i člana socijalističkog PASOK-a koji je deo trenutne koalicije, vlada u Atini ima šanse da dočeka redovne parlamentarne izbore zakazane za 2016. godinu.