KONTRA: FIDES je osvojio dvotrećinsku većinu, iako sa preko 600.000 glasova manje nego na prošlim izborima. Da li su ovakvi rezultati izbora očekivani?
Tamaš: Rezultat je bio očekivan. Ono što nije bilo očekivano je loš rezultat koalicije levog centra koja je vodila bledu kampanju i nije uspela da se bavi problemima zemlje na ozbiljan način. Takođe, identifikovana je sa prošlošću i omraženih četvrt veka liberalne demokratije.
KONTRA: Zašto je podrška Jobiku porasla?
Tamaš: S jedne strane, Jobik je jedna od anti-establišment stranaka. koju doživljavaju kao novu, buntovnu, mladu, neposlušnu i iskrenu. S druge strane, profitirala je od raširene mržnje prema Romima i opšte prihvaćenog ubeđenja da ljudi, kojima je neophodna socijalna pomoć ili bilo koji vid novčane pomoći, treba da umru od gladi ili da ih treba kazniti ili deportovati. To prikazuje konkurenciju koja postoji na dnu društva: bela sirotinja protiv sirotinje tamnije boje kože.
KONTRA: Jevrejske organizacije upozoravaju na porast antisemitizma u Mađarskoj. Ubice romske porodice od pre nekoliko godina su procesuirane. Koliko su danas rašireni antisemitizam i anticiganizam?
Tamaš: Svakako da Orbanovo “društvo zasnovano na radu” nije ništa drugo nego ono društvo gde svi rade, a oni koji ne rade, nezaposleni su, primorani su da rade za džabe popravke puteva i kopanje rovova pod policijskom kontrolom.
Ovo pokazuje stanje očaja i s druge strane strah srednje klase od pobune i neostvarenja zahteva. Antisemitizam je jak ali je ništa u odnosu na mržnju prema Romima koja je generalna činjenica u Mađarskoj. Među Jevrejima se uglavnom levičari ili liberalni intelektualci smatraju javnim neprijateljima ili kosmopolitskim elementima koji su nelojalni naciji.
KONTRA: Koliko je popularnost desnih i ekstremno desnih stranaka rezultat i inferiornosti opozicije?
Tamaš: Demokratska opozicija (levi liberali, levi centar) je zaista veoma slaba. Uglavnom se bori za prevaziđenu neoliberalnu politiku završene ere (štednja, izbalansirani budžeti, konkurentnost, privlačenje stranih investicija jeftinom radnom snagom itd.) i identifikuju je sa dva omražena simbola, “1989.” i “zapadnom demokratijom”. Njen glavni predstavnik, Socijalistička partija, je stranka kadrova i birokrata, neinspirativna i korumpirana. Njena baza je srednja klasa, najveći pobednici Orbanovog režima. Njihovi potencijali partneri iz autentične levice su bili uzdržani i nisu pustili ni jednu suzu nad propasti nekada ponosne i jake političke sile. Ironija mađarske politike je u tome da neoliberale kolokvijalno zovu “komunistima” zbog davno zaboravljenih predaka socijalista.
KONTRA: Prema podacima EU, Mađarska danas ima najnižu inflaciju od 1974. godine, a privredni rast je u 2013. bio 0,3 odsto dok se u 20014. očekuje 1,7. Među tim podacimase navodi da je Mađarska jedna od osam zemalja članica EU sa budžetskim deficitom ispod tri odsto.
Tamaš: Ovaj rast je mnogo niži od onog koji imaju naši susedi, a brojke ne pokazuju stvarno stanje izazvano ekstremnom nejednakošću. Poreznom reformom državni budžet je izgubio 450 milijardi forinti.
Poreske obaveze koje ima 70 odsto populacije sa manjim primanjima, su skočile za 1234 milijarde forinti, dok su obaveze devet desetina najbogatijih pale za 72 milijarde, a one jedne desetine najbogatijih za 500 milijardi. Za poreze na promet i dohodak važe prosečne poreske stope. Prvi je 27, a drugi 16 posto.
Polovina nezaposlenih ne dobija nikakvu finansijsku pomoć. Birokartske mere sprečavaju oko 40 posto osoba sa invaliditetom da primaju nekadašnje penzije. Dečji dodatak je vezan za plate tako da i on ide bogatima. I tako dalje. Tri i po miliona ljudi (u zemlji koja ima 9,7 miliona stanovnika) živi ispod granice siromaštva. Stotine hiljada dece su doslovno gladna. U poslednje tri godine pola miliona, uglavnom mladih obrazovanih ljudi, je emigriralo. Niže klase nemaju nikakvu političku organizaciju koja bi ih predstavljala (sindikalno organizovanje je na samrti), tako da zapravo glasovi srednje klase sve odlučuju sa predvidivim rezultatima.
KONTRA: Koliko se mađarsko društvo izmenilo pod vlašću FIDES-a i koje su najznačajnije promene?
Tamaš: Mađarska je postala crna rupa politike gde državna birokratija zamenjuje demokratiju. Ideologija „sile“, „jedinstva“, „nacije“, „slavne prošlosti“, „patriotske borbe“, „porodice“, „Boga“, „muškosti“ – tradicionalnih slogana svakog konzervativnog nacionalizma svuda na svetu – su stvorili zvaničnu političku kulturu koja je dosadna koliko je i restriktivna.
Sa ustavnošću, odvajanjem moći, medijskom slobodom i pluralizmom – posebno televizija i radio, koji su još uvek najpopularnija vrsta medija – je raskršteno. Ljudi sa levičarskim ili liberalnim ubeđenjima gube poslove, uključujući i direktore seoskih škola, upravnike pozorišta. Mnogi od njih su jednostavno otpušteni.
Postoji veliki strah, rastući konformizam, šovinizam sa svim svojim klišeima i duboko ukorenjena mržnja sa obe strane ove političke podele. Gospodin Orban govori o „nama Mađarima“ i (protiv) „opozicije“ („internacionalistima“ liberalima i „komunistima“ ) koja bi trebalo da bude ‘foreign-hearted’.je l negde već ranije korišćen ovakav termin u ovom kontekstu Madjarske.
KONTRA: Novinar Gabor Bodiš je ironično izjavio da očekuje da će Orban naredne četiri godine nastaviti „oslobodilačku borbu protiv Brisela“. Sam Orban je izjavio da rezultat izbora pokazuje „da je mesto Mađarske u EU, ali samo ako ima jaku nacionalnu vladu“. Da li je Orbanov uspeh posledica toga što se predstavlja kao zaštitnik madjarske države pred briselskim liberalnim kapitalizmom?
Tamaš: Da, između ostalog.
KONTRA: Na izborima u Srbiji apsolutnu vlast je osvojila Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića. Mnogi analitičari, zbog populističke retorike i kontrole medija, upoređuju situaciju u Srbiji sa onom u Mađarskoj. Da li ima sličnosti i kako vam izgleda nova vlast u Srbiji?
Tamaš: Izvinite, ali ne mislim ništa lepo o srpskoj vladi i pored toga što se kretala u potpuno suprotnom smeru od gospodina Orbana. Od etatizma do privatizacije, od divljeg etničkog nacionalizma do uglađenih pro-evropskih stavova. Međutim, iza svega toga stoji ludilo za vlašću i izgaranje za jednopartijskim sistemom. Gospodin Orban nije populista. On nije političar koji ljubi bebe. On budi poštovanje, strah i divljenje među svojim pristalicama. On je elitist i statista, sušta suprotnost populiste, štagod govorio tokom izborne kampanje.
KONTRA: Iza nas su prvi socijalni protesti u BiH od rata. Pisali ste o njima. Da li je takav obrt moguć i u Mađarskoj? Zašto?
Tamaš: Pre bi bilo “Zašto da ne?” . Prilično je nezamislivo videti mađarske radnike, što je slučaj u Bosni, da marširaju noseći transparente sa natpisom “Smrt nacionalizmu!”. Ljudi u bivšoj Jugoslaviji su platili visoku cenu kako bi razumeli uzaludnost i ružnoću etničke mržnje. (Mislim na one koji su razumeli.) Gde god “identitet” ide ispred “klase”, borbe za jednakost su uzaludne. Ni Mađarska nije izuzetak. No, ovo će se možda promeniti u ne tako dalekoj budućnosti.
KONTRA: Da li su čistke nepodobnih intelektualaca, među kojima ste se i vi našli, u Mađarskoj nastavljene?
Tamaš: Vesela srca su nastavili. I to će nastaviti, uglavnom zato što se Budimpešta usudila da mahom glasa protiv desnice, za razliku odo unutrašnjosti. “Budimpešta, grešnik” (da citiram regenta, admirala fon Hortija koji je vladao od 1919. do 1944.) je to ponovo uradila. Grešna metropola je personifikovana sa svim što je “subverzivno” i “nemoralno”, intelektualno, umetnički, što se suprotstavlja autoritetu, tradiciji i veri. Tako da je jedino pravo da budu osuđeni, kažnjeni i progonjeni, a kasnije, jednom kada su mrtvi, hvaliti se njima kao nosiocima nacionalnog genija.