Evropska unija u poslednjih godinu dana znatno je napredovala u uklanjanju nekih od najpogubnijih prepreka za trgovinu koje su evropskim kompanijama ometale pristup tržištima Kine, Indije, Japana, Brazila, Rusije i SAD. Tako su u 2013. rešeni neki problemi u trgovini i na planu ulaganja sa Kinom, Indijom i Brazilom. Ipak, pokazao je novi izveštaj, neke od duboko ukorenjenih protekcionističkih barijera još su na snazi. Istovremeno zemlje širom sveta ne prezaju ni od uvođenja novih prepreka a među najsvežijim su primeri Japana, za drvo, i Rusije, za svinje i svinjsko meso.
U četvrtom po redu Izveštaju o trgovinskim i investicionim barijerama (TIBR), koji je Evropska komisija predstavila Evropskom savetu 20-21. marta, opisan je napredak ostvaren u 2013. u uklanjanju prepreka identifikovanih u prethodnim izveštajima. Takođe su analizirane neke od najozbiljnijih novih trgovinskih barijera koje su sada na snazi.
Komisija je najavila da će EU nastaviti da koristi svoju strategiju pristupa tržištu da ukazuje na prepreke, ali i na mogućnosti za unapređenje trgovine i ulaganja za kompanije iz EU.
„Izveštaj pokazuje da smo napredovali sa uklanjanjem trgovinskih barijera koje su otežavale poslovanje kompanijama iz EU u nekim zemljama. Međutim, ono potvrđuje da moramo da budemo oprezni i da držanje izvoznih tržišta otvorenim zahteva konstantne napore“, rekao je evropski komesar za trgovinu Karel De Guht (Gucht).
(foto: euractiv)
Pozitivni primeri
Među primerima napredovanja EU u uklanjanju nekih od prepreka koje najviše ometaju trgovinu nalaze se i strateški partneri EU – Kina, Indija i Brazil.
Kina je u maju 2013. godine uvela diskriminatorne carinske i poreske mere za sektor logistike i brodarstvo. U tom slučcaju EU je zajedno sa lokalnim partnerima vodila konstruktiavn dijalog sa kineskim vlastima kako bi se problem rešio. I, u decembru 2013. godine, Kina je izdala novi cirkular kojim se ispravljaju diskriminatorni elementi poreskih mera.
Na tržištu Indije evropskim proizvođačima telekomunikacionih proizvoda i elektronike 2013. je unapređen pristup zahvaljujući potezima indijske vlade.
Nju Delhi je tako suspendovao primenu preferencijalne politike javnih nabavki kojom su favorizovani domaći proizvođači.
Takođe je indijska vlada odložila primenu obaveznog testiranja i sertifikovanja elemenata za telekomunikacionu mrežu iz bezbednosnih razloga.
Pored toga, Indija je usvojila izmene zakone o ulaganjima kojima se stvara mogućnost za 100% strano vlasništvo u sektoru telekomunikacija.
U slučaju Brazila napredak je načinjen sa listom 100 privremenih izuzetaka iz Zajedničkih spoljnih tarifa (CET). Ta lista, koja se primenjivala od septembra 2012, prestala je da važi u oktbru 2013. I, što je još važnije, nova lista sa 100 izuzetaka planirana za početak 2013. godine ne sprovodi se.
Negativni primeri
Neke barijere na koje se i ranije ukazivalo međutim i dalje postoje i nastavljaju da evropskim firmama ozbiljno ograničavaju pristup tržištu.
Pored toga, strateški partneri EU uveli su brojne nove restriktivne mere u trgovini na koje je upozoreno u ovogodišnjem izveštaju.
Tako je u aprilu 2013. Japanska agencija za šumarstvo donela Program korišćenja drveta kojim se uvozno drvo diskriminiše u odnosu na domaće vrste. Zahvaljujući tome, do sada je veliki broj japanskih vrsta drveta dobio odobrenja a većina zahteva za strane vrste iz članica EU odbijena je.
Posebno poglavlje ovogodišnjeg Izveštaja posvećeno je tržišnim barijerama koje je uvela Rusija.
U Rusiji su više od godinu dana od ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) na snazi brojne restriktivne mere u trgovini koje su inkompatibilne sa pravilima STO.
Jedan od novijih primera je ruska zabrana uvoza svinja i proizvoda od svinjetine iz cele EU nakon što su otkriveni izolovani slučajevi afričke svinjske groznice kod divljih svinja u blizini granice sa Belorusijom.
Izveštaj o trgovinskim i investicionim barijerama deo je šire trgovinske strategije EU postavljene u dokumentu Komisije iz 2010. godine „Trgovina, rast i svetski poslovi“.
Ažuriran dokument se od 2011. svake godine predstavlja Evropskom savetu.
Svrha dokumenta je da pokaže napredak u eliminaciji prepreka u trgovini i investicijama sa kojima se suočavaju evropske kompanije i ukaže na mere koje Evropska komisija treba da preduzme kako bi obezbedila evropskim firmama pristup globalnom tržištu.