U igri za novac tipa „pobednik-sve-uzima“ -u trci za parama, statusom i za, najvažnije od svega – privlačenjem pažnje – ekonomista/ kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman izašao je kao pobednik. Sada ubira plodove svog sedenja na tom klizavom vrhu, piše Virdžinija Postrel za Bloomberg. Kao Majkl Džordan, Šarliz Teron ili Kim Kardašijan i on se, kao „brend ambasador“, našao u tom kolu, smatra Postrelova.
To, naravno, nije njegova zvanična titula. Angažovan kao „uvaženi profesor“ na ‘Graduate’ centru Univerziteta u Njujorku (CUNY), vezanom za svoj Istraživački centar Luksemburg (LIS), Krugman će biti plaćen 225 hiljada dolara za svoj devetomesečni angažman – što je $25.000 mesečno, ili „četvorostruko više od prosečnog prihoda jednog njujorškog domaćinstva“. U prvoj godini Krugman neće predavati već će samo imati jedan seminar po završetku dotične.
„Od Vas se neće očekivati da predajete ili pratite studente“, kaže se u ovoj pismenoj ponudi, dobijenoj po zahtevu zasnovanom na američkom zakonu o slobodnom pristupu informacijama. „Umesto toga, od Vas će se tražiti da doprinesete inicijativi naših LIS studija o nejednakosti, kao i da igrate samo skromnu ulogu u našim javnim nastupima.“
Za one koji mrze Krugmana, ovo bi moglo zvučati kao javno/ državno finansiranje posla koji ne postoji. Čak i njegovim simpatizerima ovo deluje „strašno ironično“ – da će ovaj „titularni posao“ Krugman dobiti upravo od Centra za proučavanje nejednakosti.
Ovo je, ipak, samo pitanje talentovanosti i sluha za tržište, nastavlja dalje Virdžinija Postrel. „Krugman ima nešto vredno da ponudi, a to nije njegov veliki mozak. CUNY ga ne plaća zbog njegovog nobelovskog istraživanja o teoriji trgovine, kao što ni J’adore nije unajmio Šarliz Teron jer je dobila Oskara za ulogu serijskog ubice u „Monstrumu“. I univerzitet, baš kao i J’Adore, kupuju nesšto – ovog puta Krugmanov imidž i pažnju koju on donosi.
Ukratko, čelnici Univerziteta CUNY nadaju se da će Krugman učiniti za njihovu popularnost i privlačenje pažnje ono što je Skarlet Johanson uradila za SodaStream: njihov opskurni brend dopreće do svesti javnosti (po mogućstvu bez nereda, bojkota, i sličnih stvari). A dosad je ova taktika funkcionisala, završava gnevno Virdžinija Postrel.
