Globalna ekonomija prošla je kritičnu tačku Velike recesije, iako je pred njom još prepreka. Globalna ekonomija se uveliko stabilizovala, ali su se pojavile nove prepreke. Zato su potrebni odvažni politički koraci, kako bi se svetska ekonomija podigla na viši nivo. U odsustvu ambicioznijih politika, svet bi mogao pasti u zamku srednjoročnog niskog ekonomskog rasta.
Ovo je na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke rekla direktorka MMF, Kristin Lagard. Iako je najgore prošlo, ukupan rast ostaje slab i suviše spor.
U svom govoru u Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) u Vašingtonu uoči ovogodišnjeg prolećnog sastanka MMF -a i Svetske banke, Lagard je dodala da „skroman i krhki oporavak koji su u toku sada treba da promene stepen prenosa i ubace u ’veću brzinu’, u cilju bržeg i održivog rasta“.
Lagard je ukazala na nekoliko značajnih tendencija u globalnoj ekonomiji, uz napomenu da se privredna aktivnost u razvijenim ekonomijama kao što su SAD, evrozona i Japan konsoliduje, ali da se ovaj trend odvija različitim brzinama.
Stope rasta zemalja u razvoju, dok je u toku usporavanje, jesu među najvećima u svetu, rekla je ona, posebno u brzorastućim regionima Azije – kontinuirana „svetla tačka“ globalne ekonomije. Isto tako, rast u podsaharskoj Africi i dalje se kreće snažnim tempom. Uslovi za razvoj u arapskim zemljama u tranziciji nalaze se pred mnogim izazovima rekla je Lagard – tamo je rast „prikočio“ usled teške socijalne i političke situacije.
Kratkoročne prepreke…
Lagard je upozorila da postoje ’kratkoročne prepreke’ na putu ka snažnijem i trajnijem svetskom rastu. U stare prepreke spada i okončavanje programa reformi finansijskog sektora; nastavlja se visok nivo duga u mnogim zemljama, a tu je i tvrdoglavo visoka nezaposlenost.
…I one nove
Postoji rizik od izuzetno niske stope inflacije – od jednog potencijalno dužeg perioda niske inflacije, koji može potisnuti potražnju i proizvodnju – usporavajući time rast i otvaranje novih radnih mesta .
Prisutan je i rizik od povećane nestabilnosti tržišta povezanog sa zatezanjem dosad labave monetarne politike u razvijenim ekonomijama, i uz generalno manje benignu spoljnu finansijsku klimu.
Tu su i geopolitičke tenzije koje bi mogle pomutiti globalne ekonomske izglede. Situacija u Ukrajini je jedna od najkritičnijih tačaka, naročito ako se ne upravlja na odgovarajući način, što može imati šire implikacije prelivanja.
Lagard je rekla da su troškovi nastavljanja ovako sporog rasta visoki: to su, pre svega, skromni prihodni dobici i postepeno smanjenje nezaposlenosti. „Rizik je da bi, bez dovoljnog političke ambicije, svet mogao pasti u zamku srednjoročno niskog ekonomskog rasta.“
Konstantna brzina rasta
Cilj je postići konstantnu brzinu za srednjoročni rast, izjavila je Lagard. Sa prostorom zaštićene makroekonomske politike koji se u mnogim zemljama sužava, uloga strukturnih reformi kao političke poluge će se povećati. Oblasti koje bi trebalo ovde istaći su:
– Veća ulaganja s dobro odabranim prioritetima, kako bi se povećala potencijalna proizvodnja i otvaranje novih radnih mesta.
– Inkluzivne reforme tržišta rada, koje treba da pređu dug put ka povećanju potencijalnog rasta.
– Reforme proizvodnog i sektora usluga koji mogu urušiti stečene interese, podstaći konkurenciju, i osloboditi ogroman rast i potencijal za nova zapošljavanja.
Jačanje međunarodne saradnje
„U trenutku kada se svet još uvek oporavlja od Velike Recesije – a u vreme kada su geopolitičke tenzije u porastu – kako možemo ojačati međunarodnu saradnju koja je od suštinskog značaja za rešavanje ovih izazova?“, pita se Lagard.
Lagard je navela da su glavne zemlje G20 vodećih industrijskih i tržišta ekonomija u razvoju prihvatile, na februarskom sastanku u Australiji da bi – sa sprovođenjem politike ispravih akcija svih ključnih zemalja, kao i odgovarajućom saradnjom između njih – globalnom rastu moglo biti pridodato više od dva odsto u narednih pet godina.
„To bi značilo da se globalna ekonomija nalazi na suštinski drukčijoj putanji od današnje“, rekla je ona.