Podjednako je zaposlenih mladih i starijih, a više je i rada na određeno, donosi hrvatski Večernji list. Poslednjih trinaest godina hrvatsko tržište rada pretrpelo je velike promene. Značajno se smanjila zaposlenost mladih, a povećala starijih, pa tako danas u zemlji radi podjednak broj mladih do 25 godina i starijih od 60.
Svaki drugi sa SSS
Žene su tokom krize manje ostajale bez posla od muškaraca, ali ih je još u ukupnom broju zaposlenih nešto manje – 47 odsto. Prepolovio se, međutim, broj zaposlenih koji imaju niže obrazovanje ili neku od kvalifikacija. Godine 2000. oni su činili 41% ukupnog broja zaposlenih, a krajem 2012. samo 22%, pokazala je analiza Gorana Vukšića, analitičara Instituta za javne finansije. Takođe, znatno se povećao i broj zaposlenih na određeno vreme. Sada 12,5 na 100 zaposlenih radi na određeno, dok je 2000. udeo takvih ugovora bio 7,6%. Svaki drugi radnik u zemlji ima srednju stručnu spremu i njihov se broj povećao, a skočio je i udeo zaposlenih s visokim i višim obrazovanjem, sa 22 na 29 odsto.
– Tokom krize radna mesta su izgubljena u privatnom sektoru i u subjektima u mešovitom vlasništvu, dok je broj zaposlenih u javnom sektoru i preduzećima u državnom vlasništvu blago porastao – ističe Vukšić. Privatni je sektor, na primer, 2008. zapošljavao 689.000 radnika, a krajem 2012. godine 645.000, dok je državni sektor u isto vreme povećao broj zaposlenih za 23.000, na 435.000.
Gledano prema delatnostima, samo su dva sektora – snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom kao i IT i telekomunikacije – 2012. zadržala iste realne plate kao i 2008., dok je kod svih drugih zabeleženo smanjenje, pa i u javnoj upravi (-4,7%), obrazovanju (-3,5%) i zdravstvu (-6,8%). Najveći pad plata imaju administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (14%), stručne i naučne delatnosti (11%), građevinarstvo i rudarstvo (po 10%). S kretanjem zaposlenosti situacija je drukčija: građevina beleži pad od 28%, rudarstvo 37%, trgovina i prerađivačka industrija 17%, dok obrazovanje ima povećanje zaposlenosti od 7,5%, a zdravstvena zaštita 7 odsto. Javna uprava ima blago smanjenje od 0,2 posto.
Nužne mere za mlade
– Zaposlenici s nižim stepenom obrazovanja u posebno su teškom položaju na tržištu rada, pri čemu je reč o dugoročnijem trendu koji nije specifičan za krizu. Postoje indikacije da ova grupa zaposlenih uživa veći stepen zaštite u javnom nego u privatnom sektoru – navodi Goran Vukšić. Znatno se pogoršala situacija i za mlade radnike, pa ovaj stručnjak Vladi sugeriše da pronađe ciljane mere koje bi olakšale zapošljavanje mladih ili ih podstakle na dalje obrazovanje.