EU i SAD izjavile su da će Rusija „podneti dodatnu cenu“ zbog svojih vojnih poduhvata na teritoriji Ukrajine, jer nemiri na (pro-ruskom) istoku zemlje nikako ne jenjavaju, prenosi BBC.
(Pro-ruski demonstranti u gradovima na istoku Ukrajine zauzimaju vladine objekte. foto: AFP/BBC)
Ministri inostranih poslova EU rekli su u ponedeljak da će proširiti spisak imena koja će biti na meti sankcija EU.
Napetost je u Ukrajini je u porastu, a pro-ruski aktivisti zauzimaju objekte u više gradova na istoku ove zemlje.
Takođe u ponedeljak, Sjedinjene Države izjavile su da je ruski lovac preleteo u samoj blizini američkog ratnog broda stacioniranog u Crnom moru.
Američki predsednik Barak Obama i njegov ruski kolega Vladimir Putin razgovarali su telefonom u ponedeljak uveče. Putin je rekao da su Obamini navodi o ruskom mešanju u Ukrajini „zasnovane na sumnjivom informacijama“.
Nemiri na istoku bili su rezultat „nespremnosti i nesposobnosti kijevskog rukovodstva da uzme u obzir interese stanovništva u ruskom govornom području“, rekao je Kremlj.
Bela kuća je saopštila da su Obama i Putin „ozbiljnu zabrinuti“ u vezi ruske podrške naoružanim separatistima. Obama je pozvao ruskog lidera da iskoristi svoj uticaj na pro-moskovske grupacije i ubedi ih da napuste objekte koje su zauzeli.
Američki predsednik je još upozorio i da će „Cena koju Rusija već sada plaća (zbog svog upada u Ukrajinu) biti još veća ako takvo ponašanje bude potrajalo“.
Nakon sastanka u Luksemburgu, ministri inostranih poslova EU objavili su svoju odluku o proširenju „liste ruske imovine koja će biti zamrznuta, kao i liste lica kojima se zabranjuje izdavanje viza“.
Prethodno je britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg rekao novinarima kako bio uverenja da je zaposedanje službenih zgrada u istočnim ukrajinskim gradovima „nešto o čemu planove i odluke donosi Rusija“.
Moskva demantuje podsticanje nemira.
Ministri inostranih poslova EU takođe su odobrili mere da obezbede milijardu evra (£800 miliona, $1,4 milijardi), ekonomske pomoći Ukrajini. Ministri su podržali „privremeno smanjenje ili ukidanje carina“ za ukrajinski izvoz u EU.
SAD je u Vašingtonu potpisala sporazum o kreditnim garancijama u iznosu od milijardu dolara za Ukrajinu, a nakon sastanka sekretara Američkog sekretara Džejkoba Lua i njegovog ukrajinskog kolege Oleksandra Šlapaka.
Apel UN
U ponedeljak prepodne su pro-ruski aktivisti napali drugu službenu zgradu u istočnoj Ukrajini, ignorišući rok za napuštanje, kao i upozorenje ukrajinskih snaga da će oružano delovati na njih.
Gomila naoružanih ljudi upala je u policijsku stanicu u Horlivki, grad u blizini Donjecka, preuzevši kontrolu nad njom.
. Privremeni predsednik Aleksandar Turčinov rekao je da Ukrajina u nizu gradova priprema „antiterorističku operaciju“ protiv naoružanih napadača na vladine objekte, ali njegov rok i ultimatum prošli su bez značajnijih akcija iz Kijeva.
Turčinov je osudio „agresiju“ iz Rusije, sugerišući da bi UN mogle pomoći u „anti- terorističkim“ operacijama. Ovo bi bilo veoma teško sprovesti jer Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti, koji bi morao da odobri takvu akciju.
Međutim, Turčinov je takođe izjavio da Kijev „nije protiv“ glasanja o budućnosti zemlje, što je ključni zahtev (pro-ruskih) demonstranata.
Pro-ruske grupe koji su zauzele vladine zgrade u istočnim regionima Ukrajine traže lokalne referendume: ili da se prošire prava ovih oblasti, ili opciju pridruženja Ruskoj Federaciji
Privremeni predsednik sugeriše da će Kijev biti otvoren za prelazak sa republike na federaciju, kao i da bi pro-ruskim Ukrajincima proširio prava.
Ipak, ovaj njegov predlog znači da će glasanje biti na nacionalnoj osnovi. Mnogi posmatrači kažu da bi ishod referenduma bio neizvestan, jer većina ljudi u Kijevu govori ukrajinski – a tu, na zapadu zemlje, oni odbacuju svaku ideju federalizacije Ukrajine.
Putin ‘zabrinut’
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak da nije u interesu Rusije raskid sa Ukrajinom, ali je dodao kako Moskva želi da svi građani ove zemlje imaju ravnopravan tretman od strane Kijeva.
On je takođe negirao navode da su ruski agenti raspirivali nemire u istočnoj Ukrajini, rekavši da je od Sjedinjenih Država tražio objašnjenje o razlozima posete direktora CIA Džona Brenana Kijevu.
Bela kuća je potvrdila da Brenan boravio u Kijevu tokom vikenda, ali je izjavila da je njegov put bio „rutinske prirode“.
Putinov portparol rekao je da je ruska novinska agencija Interfaks „primila mnoge žalbe iz istočne Ukrajine… pozivajući ga da pomogne u nekom obliku“, a da on posmatra razvoj situacije „sa velikom zabrinutošću“.
Ukrajinsko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je u ponedeljak kako ima dokaze da su ruske snage bile iza ove „separatističke operacije“, kao i da će ih izneti na sastanku u Ženevi krajem ove sedmice.