Osmog maja 2013. bio sam na poslovnom putu u Zagrebu. Kratak put – tri dana. Jedan od mojih američkih klijenata je u Zagrebu na nekoliko dana pa mi je onda bilo jednostavno da dogovorim par sastanaka tamo (1,5 sat leta) nego u Americi (18 sati leta).
Ja inače ne pratim medije sa Balkana – daleko više me interesuje svaki tweet Elon Musk-a ili Tim Cook-a (jer se to direktno prevodi u gubitak ili dobitak na akcijama Tesla Motors-a i Apple-a koje posedujem). Verovatno se zato svaki put kada dođem u Hrvatsku čudom čudim zašto ti ljudi sebi život nepotrebno komplikuju.
Naime, leti se Croatia Airlines-om, i naravno stjuardese dijele hrvatski Jutarnji list. Uzeo sam primjerak da se uputim u lokalna zbivanja. Nakon 30 minuta čitanja shvatio sam da bi se kompletan sadržaj novina mogao napisati kompjuterskim programom koji radi nešto kao ovo:
> Uzmi ime političara iz Sabora
> Izaberi 4 ilegalne aktivnosti (popularni izbori su: krađa novca, neplaćanje poreza, nepotizam, itd itd)
> uzmi po 15 riječi koje su sinonimi za date ilegalne aktivnosti.
> dobro izmješaj sve te riječi i sipaj u članak
> ponovi dok ne popuniš prvih 10 stranica novina
Sa druge strane, vremenska prognoza (koja me interesuje) i sport (koji me ne zanima) su bili lepo predstavljeni i veoma informativni! Ali jedan članak mi je privukao pažnju –naime, navodno je u Hrvatskoj pokrenuta masovna akcija za skupljanje potpisa za „U ime porodice“. Cilj akcije je da se na kraju krajeva u Ustavu definiše brak isključivo između muškarca i žene. Ono što me je začudilo je to što u toj zemlji nikome nije palo na pamet da organizuje peticiju za pojednostavljivanje poreskog sistema za mala i srednja preduzeća ili za bilo koju od 25 ideja (kojih sam u 5 minuta mogao da nabrojim) za poboljšavanje ekonomije i olakšavanje poslovanja. Elem, slegnuo sam ramenima i nastavio listati novine.
U centru Zagreba žive moji dobri prijatelji iz Sarajeva – Matej i Indira – i svaki put kada dođem odsjednem kod njih. Tako je bilo i ovaj put, čim sam došao ostavio sam kofer i otišao u najbliži kafić na kafu. I tamo na trgu ispred njihovog stana sam spazio 3 djevojke koje skupljaju potpise. Prišao sam malo bliže i gle vraga: to je ona peticija „U ime porodice“. Očigledno je ovo dobro organizovana operacija.
“Gospodine, gospodine! Potpišite našu peticiju!” pozvala me jedna od tih djevojaka.
Hrvatska je tada trebalo da uđe u EU za manje od mjesec dana, ali njima očigledno neki koncepti tog članstva nisu još bili sasvim jasni. EU je de fakto federalna država sa vladom u Briselu (EU komisija), sa Parlamentom i sa svojim zakonima (EU direktivama). Lokalni zakoni ne važe ako su u sukobu za EU direktivama i bez obzira da li su u Ustavu te države ili ne. Drugim rečima, jednom kad je zemlja članica EU – tu više nema suverenosti ili mogućnosti za izuzetke. A ljudska prava su u EU jedna veoma veoma bitna tema i tu je stvar jasna: gay rights = human rights. Nema diskusije. To znači da dobro organizovani i motivisani volonteri skupljaju potpise za zakon koji će jedan telefonski poziv iz Brisela vrlo lako ukinuti. Bez pardona.
Meni je taj princip jasan ali to objasniti djevojkama na trgu u Zagrebu je veoma veoma teško. Zato sam ja ljubazno odbijao njihove sve agresivnije i agresivnije zahtjeve da potpišem pomenutu peticiju, dok mi se na kraju iznervirana volonterka nije ljutito obratila: “Znate li vi šta sve oni rade u Holandiji?”
E sad, TV serija Crna guja (Black Adder), koju ja obožavam i znam recitirati napamet, ima veliku količinu veoma ironičnih izjava i maštovitih uvreda koje bi se u ovoj situaciji mogle veoma lepo iskoristiti.
Jedna od opcija mi je takođe bila da izvadim moj holandski pasoš, možda i da pokažem i sliku mene i mog partnera sa kojim živim već 21 godinu. Međutim neke stvari se ne mogu objasniti i neki argumenti se ne mogu razumeti. Ja sam znao da je ova peticija besmislena i možda je najbolje slegnuti ramenima i otići dalje. Nekada dete treba pustiti da padne sa bicikla i razbije nos – takve lekcije se onda daleko duže pamte. Dobrodošli u EU!
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys