Od ono malo direktnih stranih investicija koje su ušle u Srbiju od 2000. godine, dve trećine se odnosi na poslove u kojima dominiraju niske i srednje niske tehnologije i oslanjanje na jeftinu radnu snagu. Retki, na sreću veoma uspešni transferi sofisticiranih postrojenja i znanja, pokazali su da je u Srbiji moguće organizovati ne samo proizvodnju nego i zajednički razvoj naprednih proizvoda. Pa ipak, kad se sve sabere, to je dovoljno za 123. mesto od ukupno 142, koliko ih ima na listi Svetskog ekonomskog foruma.
Od demokratskih promena 2000. godine do danas u Srbiju je ušlo 18 milijardi evra, ali samo 15% te sume predstavljaju direktne investicije koje najviše utiču na transfer savremenih tehnologija i unapređenje znanja i veština radnika i menadžmenta. Ekonomista Srđan Boljanović kaže da u Srbiji nije bilo transfera moderne tehnologije i tehnološkog osavremenjivanja srpske privrede, pre svega zato što su strane direktne investicije (SDI) pretežno bile fokusirane na radno i resursno intenzivnu proizvodnju, gde je najvažnija jeftina radna snaga. Kod takve proizvodnje se koristi niska i srednje niska tehnologija pa samim tim nema ni osnova za pojavu značajnijih efekata prelivanja tehnoloških znanja – ne koriste se savremene mašine i oprema niti je potrebna visoko kvalifikovana radna snaga.
“Takođe, takozvane greenfield investicije su bile veoma skromne, pa nije došlo do značajnog povećanja konkurencije koja bi naterala domaća preduzeća da značajnije poboljšaju produktivnost i konkurentnost, da budu inovativnija. Slično se desilo i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, sa izuzetkom Mađarske”, kaže u razgovoru za B&F Boljarević, koji se u svojoj doktorskoj disertaciji bavio uticajem SDI na transfer tehnologija u Srbiji. U svom istraživanju, došao je do podataka da se dve trećine ulaganja stranih kompanija u sekundarnom sektoru u Srbiji odnosi na proizvodnju u kojoj se koristi niska i srednje niska tehnologija.
Kada je reč o niskoj tehnologiji, najveća ulaganja otišla su u proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića, duvanskih proizvoda i tekstilnih prediva i tkanina. U uslužnom sektoru su najveća ulaganja u sektore niskog tehnološkog nivoa zabeležene u sektoru trgovine na veliko i malo i u poslove sa nekretninama. Ovakva tehnološka struktura, s jedne strane, ne doprinosi promeni strukture proizvodnje i izvoza što bi dovelo da poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa, a s druge strane ne stvara uslove za značajne efekte prelivanja tehnologije. Prilivi stranih investicija u one industrijske grane koje imaju ulogu multiplikatora opšte privredne i ekonomske aktivnosti, kao što su investicije u mašinogradnju, elektroindustriju, autoindustriju, i kod kojih se stvaraju uslovi za pozitivne vertikalne efekte prelivanja su, po istraživanju Boljanovića, dosta skromni.
Pozitivno je što poslednjih godina stižu kompanije iz oblasti industrije poput Fijata, Jure, Panasonika ili Mercedesa. Političari se još spore ko je najzaslužniji što je Fijat oživeo fabriku u Kragujevcu i obezbedio posao velikom broju domaćih dobavljača, a jedva su dočekali da se fotografišu i pored mnogo skromnijeg projekta “srpskog mercedesa”, prvog autobusa koji je Ikarbus uradio u saradnji sa nemačkim Mercedesom.
Nemačka kompanija Simens na listi je 10 najvećih izvoznika u Srbiji, zahvaljujući, kako kaže generalni direktor Tihomir Rajlić, kvalitetu proizvoda, poštovanju rokova i standarda, stalnim inovacijama u proizvodnji, ali i činjenici da ima dugogodišnju uspešnu saradnju sa domaćom privredom.
“U Subotici proizvodimo najsavremenije tehnologije koje se izvoze svuda u svet. Postojanje takve proizvodnje ima uticaj na čitav privredni lanac, pre svega dobavljače i druge prateće industrije i otvara brojne mogućnosti za dalji razvoj industrijske proizvodnje kod nas ”, kaže Rajlić za “Biznis i finansije“.
Na Sajam za potencijalne poslovne partnere – Postani Simens dobavljač, koji je organizovan u oktobru prošle godine sa ciljem lokalne proizvodnje 90 gotovih komponenti za Simensovu fabriku u Subotici – prijavilo se više od 250 zainteresovanih preduzeća što pokazuje, kako kaže, da su preduzetnici spremni da uđu u proizvodnju komponenti za Simens, da iskoriste njegov know how, ispune potrebne kriterijume i usklade svoj proizvodni proces sa savremenim standardima.
„Simens ima jasno definisane zahteve vezane za kvalitet, količine, rokove isporuke koji se očekuju od naših dobavljača i one firme koje se pokažu kao sposobne da isprate te zahteve mogu da se uključe u proces“, kaže Rajlić. „Ispunjavanjem i usklađivanjem sa potrebnim kriterijumima oni unapređuju kvalitet proizvodnje i prate visoke tehnološke standarde što im omogućava da unaprede svoje poslovanje proizvodnjom delova za vetrogeneratore u našoj fabrici u Subotici. Time želimo da motivišemo naše proizvođače da podignu kvalitet proizvodnje, prošire kapacitete, otvore nova radna mesta i nova tržišta za svoje proizvode. Istovremeno, na taj način direktno podstičemo rast srpske privrede i razvoj malog i srednjeg preduzetništva u Srbiji“.
Leskovačka farmaceutska kompanija Zdravlje nije ni nalik onoj od pre privatizacije, nakon što je 2003. postala vlasništvo Aktavisa. Generalni direktor fabike Bojan Jović kaže da je fabrika prošla intenzivan proces modernizacije i optimizacije svih poslovnih i tehnoloških procesa što je rezultiralo dobijanjem zvaničnog evropskog sertifikata Dobre proizvođačke prakse u farmaceutskoj industriji (EU GMP), koji je 2009. godine izdala danska Agencija za lekove nakon opsežnih provera svih relevantnih poslovnih procesa u fabrici.
U potpunosti su modernizovani pogoni za proizvodnju čvrstih i tečnih formi, mikrobiološka i hemijske laboratorije, skladišta ulaznih materijala i gotovih proizvoda i svi prateći sistemi bez kojih se savremena farmaceutska industrija ne može zamisliti. Istovremeno je na najviši nivo podignuta informatička podrška primenom najsavremenijih sistema u kojima se prate i beleže svi segmenti poslovanja, od finansija, preko nabavke i kontrole ulaznih materijala, preko proizvodnje i kontrole kvaliteta, do isporuke gotovih proizvoda. Istovremeno, i zaposleni prolaze kroz neprestan proces treninga koji se takođe prati i evaluira kroz sisteme kao što su SAP HR Modul i Workday”, kaže Jović.
Kompanija Sintelon iz Bačke Palanke, proizvođač podnih obloga, možda bi i bez saradnje sa Tarketom bila među uspešnim srpskim izvoznicima, ali je pitanje da li bi bila na listi prvih deset. Po rečima predsednika te kompanije Nikole Pavičića, partnerstvo sa nemačkim partnerom je bio najbolji poslovni potez koji je rezultirao osnivanjem nekoliko fabrika u Srbiji, Rusiji i Ukrajini, koje su tehnološki savremenije od fabrika Tarketa u Nemačkoj i Luksemburgu.
“Tarket je izabrao Sintelon zbog njegove pozicije na tržištu, ali je doneo nove tehnologije, što je uslov za opstanak na tržištu. Inovacije mora da prati i odgovarajuće znanje onih koji ih koriste i ljudi koji upravljaju kompanijom i to je stalni proces, kako bi se izdržala konkurencija”, kaže Pavičić za “Biznis i finansije”.
Vlasnik beogradske kompanije Buck koja se bavi industrijskim dizajnom i proizvodnjom svetiljki, Darko Budeč, smatra da je dolazak novih tehnologija u Srbiju pobednička, ‘’win–win’’ kombinacija i za investitore i za Srbiju kao destinaciju kvalifikovane radne snage i velikog intelektualnog potencijala.
“Taj trend je veoma pozitivan i smatram da treba forsirati upravo tu kartu kada pričamo o reindustrijalizaciji Srbije. Lično sam se uverio da je jedna multinacionalna kompanija (japansko–nemačka) veoma zadovoljna svojom investicijom u Svilajncu i da planira znatna proširenja kapaciteta visokotehnoloških linija za proizvodnju elektronskih uređaja iz oblasti osvetljenja. Posebno bih istakao i činjenicu da je puštanje u rad i obuka naših kadrova bila veoma uspešna i da je ceo projekat završen u rekordnom roku. Uveren sam da imamo sve atribute da se i razvoj proizvoda visoke tehnologije organizuje na domaćem terenu i tu treba graditi jake veze sa domaćim i stranim institutima i uveriti investitore da, uz proizvodnju, razmišljaju i o zajedničkom razvoju. Ta sinergija će multiplikovati efekat investicija i znatno povećati atraktivnost ulaganja u Srbiju kao destinaciju gde možete ostvariti jedinstven lanac vrednosti i ugraditi ga u vaš proizvod”, ocenio je Budeč za “B&F”.
Marica Vuković
broj 106, april 2014.