U četvrtak, 12. juna 2014 policija opremljena za razbijanje demonstracija, sa velikim količinama suzavca i gumenim mecima, sukobila se sa masom demonstranata u Sao Paolu, oko 10 kilometara od Korinćanske arene gde se odigravao prvi meč u u 2014 FIFA svetskom fudbalskom prvenstvu. Šest osoba je povređeno, a tri demonstranta uhapšena. Ovo je samo jedan od protesta vezanih za fudbalsko prvenstvo, ove godine.Brazilski predsednik Dilma Rusef, prva žena na čelu zemlje, lider Radničke partije, drži u pripravnosti 100.000 policajaca i 57.000 vojnika koji čuvaju stadione, hotele, timove i terene za vreme trajanja svetskog prvenstva.
Takve scene zapaljivog socijalnog protesta u Brazilu mogu prizvati slike Francuske u 1789, na pragu revolucije. Mnogo je paralela: ljudi traže osnovne usluge u društvu u kojem su izražene nejednakosti, a njena vlada reaguje lakomisleno, gestovima koji dodaju luksuz za bogate;
Brazil je domaćin Mundijala po procenjenoj ceni od $ 11,5 milijardi za pripreme prvenstva za šta je novac pribavljen iz državne kase, da ne pominjemo živote osam radnika koji su poginuli u toku izgradnje grandioznih stadiona širom zemlje. Izdaci za najskuplji u istoriji Svetski kup su dobro dokumentovani, i deo su bezočne prakse FIFA ; dodatnih 12 milijardi dolara troši se na projekte za da bi se ugostile Letnje olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. U međuvremenu, brazilski ljudi nemaju osnovne zdravstvene usluge, pristupačan javni prevoz i obrazovanje, adekvatno stanovanje i sigurnost, i pritisnuti su oštrom institucionalizovanom rasnom i ekonomskom diskriminacijom.
Prema rečima predsednice Rusef, anti FIFA demonstracije širom okruga su deo „sistemske kampanje“ protiv brazilske vlade, dok demonstranti ne vide svoju stradanje kao jedan izolovani primer vezan samo za ovu zemlju. „Kriza je u celom svetu,“ rekao je anonimni član brazilske anarhističke grupe Black Block (Crni blok) , Global Postu. „Ljudi vide da predstavnička demokratija ne predstavlja nikoga . Ovde u Brazilu, u Londonu, u Grčkoj ili bilo gde“ I politički grafiti predstavljaju ovu globalnu kakofoniju neslaganja“.
Grafiti koji glasi „FIFA idi kući“ ili „J… Svetsko prvenstvo“, pojavili su se na zidovima od Sao Paula do Rio de Žaneiru, sažimajući prezir brazilskih ljudi u ikoničke slogane koji se ponavljaju tokom protesta. Murali koji slave Svetski kup su demolirani; mural u Rio de Žaneiru koji prikazuje Neymara da Silva Santosa je prefarban pa figura nosi kapuljaču koju koriste anarhisti Crnog bloka. Najprisutniji politički grafiti su, međutim, murali koji eksplicitno ilustruju zabrinutost demonstranata. Jedan od njih brazilskog umetnika Krania prikazuje čoveka koji baca novac u VC šolju; u drugom, maskota Svetskog prvenstva 2014 drži uperenu pušku ka poruci koja glasi: „Želimo obrazovanje, ne represiju”. Protesti oličeni u demonstracijama tako su fizički predstavljeni na zidovima širom zemlje.
„Ljudi već imaju takav osećaj i on je zgusnut u tim grafitima“, rekao je grafiti umetnik Paolo Ito iz Sao Paula u maju, kada su fotografije njegovog murala u Rio de Žaneiru počele da kruže kroz društvene mreže. Komad pokazuje plačućeg, mršavog brazilskog dečaka, sa viljuškom i nožem u ruci, kojem je poslužen fudbal na srebrnom tanjiru. „Poruka ovog slikarstva je moćna,“ piše Gardijan. „Usred sportske histerije, siromaštvo je ne samo prisutno, već su životi marginalizovanih verovatno još gori.“ Grafit je od tada postao viralan i dobio je 3.310 “lajkova” i 4.749 deljenja samo na Itovoj fejsbuk stranici. Na popularnoj fejsbuk stranici TV revolta, taj grafit je lajkovan više od 40.000 puta. Grafiti su „dobar način da se razotkriju problemi zemlje“, objasnio je Paolo Ito. „Ako vlada ne želi da razotkrije te stvari, to je zato što je sramota. Ako ih je sramota toga, mogli su da preduzmu nešto ozbiljnije – barem, to je naša namera „.
Umetnici B. Shanti i A. Signl, članovi međunarodne kolektive Captain Borderline, koja je stavljena van zakona u Egiptu prošle godine, dele ovaj cilj, proizvodeći sopstvenu političku umetnost u Brazilu. „Mi samo želimo da podržimo ljude na ulici i damo im na neki način glas , jer želimo da ljudi kad dođu na ovo lepo prvenstvo vide i pokret otpora.“ Njihov mural, organizovan sa Amnesti International Brazila, preko puta sedišta policije u Rio de Žaneiru, prikazuje građevinske lopate prikačene na gigantsku loptu koja ruši favele duž crvenog svečanog tepiha – posvećena je svim Brazilcima iseljenim tokom pripreme Svetskog kupa.
Ali, mogu li takvi grafiti biti vesnici revolucije? „Pogledajte ove slike sa dovoljne udaljenosti – sa tačke gledišta svetskih televizija, sa svojim kamerama usmerenim na fudbalske terene – oni postaju sporedni šou uz spektakl na stadionima“, rekao je Džonatan Džons u Gardijanu. „Ali, možda je ovo jedan od onih trenutaka kada slike probiju u realnost, kad se snovi i noćne more društva izliju iz fantazije u realnost, a gladno dete dobija hranu. U tom slučaju, ove slike će postati ikone revolucije koja je započeta sportom. Međutim, veća je verovatnoća da će one jednostavno dodati malu žaoku uobičajenom moru drugih opijata. „U slučaju Brazila, ne možemo smatrati nelegalnost grafita pokazateljem njegove političke delotvornosti. Grafiti su legalni u Rio de Žaneiru od 2009, kada je brazilska vlada donela Zakon 706/07; danas, umetnici mogu oslikati javne zgrade, uključujući stubove, zidove i građevinske panele, kao i privatnu svojinu ako se to izvodi uz saglasnost vlasnika. U odnosu na Egipat, gde je vlada zabranila političke grafite, Brazil ima relativno liberalnu politiku u vezi ulične umetnost, a zašto ne? – Javna umetnost, što je statistički dokazano povećava vrednost nekretnina.“
Postoji, međutim, definitivno političko značenje u grafitima koji kritikuju vladu i Svetski kup; i što je još značajnije, po mom mišljenju, jeste solidarnost koji su grafiti dali na različitim protestima u Brazilu. Svi slogani na grafitima, na primer „FIFA idi kući“ čuju se na protestima na ulicama u svim gradovima. Uključivanje međunarodnih grafiti kolektiva poput kapetana Borderline, štaviše, stavlja u istu ravan brazilske demonstrante sa onima širom sveta. Aluzije na francusku revoluciju nisu preuveličavanje. „Kada ljudi izađu na ulicu i stvore pritisak, oni postaju politički akteri“, rekao je anonimni brazilski anarhista, ova „nova generacija je vrlo radikalna.“ I grafiti igraju fundamentalnu ulogu u tome.
—
Rajan D Purcell (@ RianDPurcell) je magistar američke istorije sa Rutgers univerziteta, gde je istraživao ukrštanje između hip-hop umetnika koji prave grafite i umetničkih kolektiva na Lower East Side-u u Njujorku. Njegovo istraživanje je bazirano na iskustvu u radu sa Newark Public Arts Project i sopstveno istraživanje širom Nju Džersija i Njujorka.