Na listi banaka po aktivi prva Intesa, a u osiguranju, Dunav osiguranje, sledi produbljivanje jaza između uspešnih i neuspešnih. Bankarski sektor i dalje dobro kapitalizovan i snažan ali nivo problematičnih kredita i dalji pad privredne aktivnosti prete da povuku sistem u spiralu proizvođenja sve većeg procenta loših plasmana. Banke su sve snažnija podrška u finansiranju države, ali u slučaju daljeg pogoršanja u domenu javnih finansija to bi mogao postati problem. Banka Intesa je prva na listi pet najvećih banka Srbiji po visini aktive, koji redovno objavljuje specijalizovana publikacija časopisa Biznis i Finansije, FINANSIJE TOP.
Slede Komercijalna banka, Unicredit, Societe Generale Srbija, Raiffeisen, Eurobank i Aik banka. Iako se lista ne menja značajno u poslednjih nekoliko godina, činjenica da je polovina od 30 banaka prošle godine poslovala sa gubitkom pokazuje da je opstanak na vrhu privilegija velikih banaka, a da je manjim bankama sve teže da pronađu svoju tržišnu nišu.
Ipak, fokusiranje na potrebe specifičnih kiljenata pomoglo je i nekim manjim banakama da se po pokazatelju dobiti – visoko rangiraju.
To se vidi iz redosleda prvih pet banaka po dobiti gde su u prvih pet: Banka Intesa, a slede je Raiffeisen, Komercijalna banka, Unicredit i Procredit banka.
Na listi prvih pet osiguravajućih kuća po aktivi je Dunav Osiguranje, a zatim slede Delta Generali, Wiener Stadtische osiguranje, DDOR Novi Sad, i Grawe osiguranje.
Ako pogledamo listu osiguravajućih kompanija po dobiti, na prvom mestu je Delta generali, a slede Grawe osiguranje, Wiener Stadtische, Delta Generali reosiguranje i Wiener RE osiguranje.
Rang-liste banaka i osiguravajućih društava FINANSIJE TOP napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2013. godine, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu u 2013. godini, na osnovu podataka Beogradske berze.
Većina banaka na srpskom tržištu se suočava sa dva ključna i međusobno povezana problema, a to su pad kreditne aktivnosti i višak likvidnosti koji ima svoju cenu. Uz to banke često nemaju ni snage ni dovoljno sposobnosti da se same izbore sa nagomilanim lošim kreditima, što dodatno usporava kreditnu aktivnost.
“Od visokog nivoa nenaplativih kredita još je opasnije oklevanje da se ovaj problem reši. Ono banke uvlači u spiralu stalnog proizvođenja loših dužnika”, upozorio je dr Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na konferenciji za štampu povodom predstavljanja specijalizovane publikacije magazina Biznis i Finansije, FINANSIJE TOP 2013/14.
Visok nivo deficita budžeta i odlaganje većih rezova za jesen moglo bi na dugi rok imati ozbiljne posledice i po finansijski sektor. Plasmani banaka u pozajmice državi danas čine oko 12 odsto bilansne aktive poslovnih banaka u Srbiji. Stoga bi ulazak države u krizu javnog duga i prekvalifikacija plasmana banaka ka državi u nenaplativa potraživanja dovela do rasta stope nanaplativih kredita na nivo koji bi zahtevao veliku direktnu intervenciju države, u cilju rekapitalizacije banaka, a zarad očuvanja finansijske stabilnosti zemlje, kaže Saša Ranđelović docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sektor osiguranja je, nakon devet godina profitabilnog poslovanja, u 2013. godini na ukupnom nivou iskazao gubitak.
I pored toga, zabeležen je blagi rast prihoda od premija i bilansne aktive, dok je kapital neznatno smanjen. Saradnja banaka i osiguranja na višem nivou mogla bi da pokrene celokupno tržište osiguranja, baš kao i poreske olakšice na životno osiguranje, koje bi u narednih pet godina generisale najmanje milijardu evra za ulaganja države u strateške projekte, smatraju stručnjaci u oblasti osiguranja.
FINANSIJE TOP 2013/14 je specijalizovana edicija magazina Biznis i Finansije i daje pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava, lizing kuća, brokerskih i revizorskih kuća u 2013. godini i rezultate analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu. Svi navedeni poslovni pokazatelji u tabelama dobijeni su od APR-a.