Toni Bler namerava da otvori kancelariju u Abu Dabiju, naftom bogatom i sve glasnijim emiratom u očiglednom pokušaju da proširi svoju ulogu diskretnog posrednika u poslovnim i političkim dilovima na Bliskom istoku, piše FT u najnovijem broju .
Pozivajući se na izvore bliske Bleru, FT navodi da je bivši britanski premijer, čija je reputacija u regionu i dalje kontroverzna, blizak prestolonasledniku šeiku Mohamedu bin Zajedu al Nahjanu, koji deli njegove otvoreno anti-islamističke stavove. „Postoji hemija između njega i Mohameda bin Zajeda,“ kaže Blerov prijatelj, a navodi Fajnenšl Tajms.
Bler, koji ima poslovni ugovor da savetuje Mubadalu, jedan od bogatih i uspešnih investicionih fondova Abu Dabija, takođe podržava anti-islamističke vođe u Egiptu, gde su tri Al Jazeerina novinara optužena za podršku Muslimanskom bratstvu, te u ponedeljak osuđena na sedam godina zatvora.
Ljudi koji su upoznati sa Blerovim radom rekli su Fajnenšl Tajmsu da je on unajmio stručnjake da napišu izveštaj o Bratstvu i tvrdnjama egipatskih vojnih stručnjaka da su pristalice Bratstva aktivne u Zalivskom regionu, kao i o navodima da je Bratstvo umešano u terorizam.
Blerovi saradnici kažu da je ovaj dokument za njegovu ličnu upotrebu, dok jedan portparol Abu Dabija tvrdi da oni nisu naručili takav izveštaj. Ipak, oni koji su upoznati s ovim dokumentom kažu da se na njemu radi u ime rukovodstva UAE.
Jedan od Blerovih pomoćnika tvrdi da Bler ne traži poslovne ugovore na Bliskom istoku. Iako još uvek nema kancelariju u Abu Dabiju, pomoćnik kaže da bi imalo smisla da je Bler stalno prisutan u UAE da bi servisirao postojeće ugovore o upravljanju poslovima, uključujući tu i one sa Kazahstanom i Rumunijom.
Ima i onih koji su upoznati sa Blerovim planovima a koji, međutim, kažu da on želi da bude posrednik između zalivskih zemalja bogatih naftom i drugih delova sveta. Njegov najveći ugovor visokog profila na Bliskom istoku je pomoć pri obnovi kancelarije kuvajtskog premijera u 2009, ali je taj projekat zatvoren u 2012.
„On (Bler) vidi da će u ovom regionu biti mnogo više posla za njegovu firmu „Tony Blair Associates“, kaže jedna osoba koja je bliska s Blerom. To je komercijalni odeljak Blerovog biznisa, baziran u Londonu, a bavi se savetodavnim uslugama za kompanije, ali i za vlade širom sveta, kada su u pitanju ekonomske reforme.
Senka iračkog rata iz 2003. godine – rata kojeg je Bler zagovarao – i dalje je nadvijena nad njegovim post-premijerskim životom. Prošle nedelje se u Britaniji našao na udaru kritika kako desnice tako i levice, nakon što je stao u odbranu američke invazije, ustavši protiv optužbi da je tako utro put aktuelnim potresima u Iraku.
Ova kontroverza nije ga sprečila da iskoristi svoju mrežu kontakata kako bi zacementirao svoje prijateljstvo sa ličnostima u bliskoistočnom regionu, uključujući Abu Dabi, sa kojim je Britanija pokvarila odnose jer gaji manje neprijateljski stav prema regionalnim islamističkim partijama.
Poput vlasti u Abu Dabiju, i Bler je govorio u prilog prošlogodišnjem vojnom puču u Egiptu, kojim je srušen na izborima izabrani predsednik iz islamskog Bratstva, opisujući ovaj vojni udar u svom nedavnom govoru kao „nužno spasavanje naroda“.
Vizantijska struktura Blerovih finansija
Bler je već odavno svima „pojasnio“ kako veruje da se treba otvoreno zauzeti za neku od strana na Bliskom istoku, kao i da na taj region gleda kroz prizmu sukoba između modernosti i radikalnog islama. U svom govoru na Blumbergu u aprilu 2014, rekao je da to što se dešava u regionu predstavlja „najveću pretnju globalnoj bezbednosti početkom 21. veka“.
Takođe je i ostale pozvao da podrže vladarske strukture u Zalivu – iako su one najvećim delom autokratske i netolerantne u svom neslaganju. Po Blerovom mišljenju, međutim, ovi zapadni saveznici „promovišu vrednosti verske tolerancije i otvorenih ekonomija, zasnovanih na pravilima.“
Od prošlogodišnjeg puča u Egiptu, Bratstvo, organizacija stara 80 godina i sa sledbenicima širom regiona, suočena je s nemilosrdnom represijom.
Ljudi koji znaju šta se na Bliskom istoku dešava, izveštavaju da Bler pomaže Abu Dabiju u savetovanju Abdela Fataha al-Sisija, novog egipatskog predsednika koji je vodio prošlogodišnji puč, savetujući ga u vezi ekonomskih reformi. Bler je sa Sisijem razgovarao u januaru ove godine.
„Zvaničnici Abu Dabija žele da Bler pomogne u ubeđivanju Sisija povodom ekonomskih reformi. Sisi bi mogao biti impresioniran Blerom“, rekao je jedan izvor upoznat sa ovim pitanjem.
Blerov izveštaj je po svojoj strategiji odvojen od zvaničih aktivnosti koje vlada Velike Britanije ulaže povodom istrage u vezi egipatskog Bratstva, objavljenog u martu od strane premijera Dejvida Kamerona. Zapadne diplomate kažu da je ovaj Blerov potez praćen pritiskom koji Abu Dabi vrši na zvaničnu Britaniju, a povodom želje Emiraćana da London zauzme oštriji stav prema ovoj islamističkoj grupi. Britanska vlada pretresa ovo pitanje i, verovatno, nastoji da preporuči mere koje će zadovoljiti Abu Dabi, kao što bi to bila, recimo, mera zabrane ove organizacije.
Jedan diplomata upoznat sa Blerovim izveštajem kaže da je on iskorišćen kako bi „informisao“ britansku javnost i druge zapadne zemlje o „opasnostima“ od islamskog Bratstva.
Jedan od Blerovih pomoćnika negira da Bler u Kairu traži sklapanje ugovora za pružanje svojih savetodavnih usluga egipatskoj vladi, ali kaže da je njegov cilj podsticanje međunarodne podrške za Egipat i usmeravanje ka onima koji im u tome mogu pomoći.
Njegova kancelarija nije želela da komentariše da li je Blerov nekadašnji spin-doktor Alister Kembel bio umešan u pripremanje njegove nedavne posete Kairu.
Bler je u stalnom kontaktu sa arapskom elitom i to u svojstvu izaslanika za bliskoistočni „Kvartet“ – UN, EU, SAD i Rusiju. Njegov posao je da pomogne u posredovanju u bliskoistočnom mirovnom procesu, kao i da podrži palestinsku ekonomiju i privredu.
Ta njegova uloga predstavljala je dragocenu „pozivnicu“ u društvo emiratske elite – on je, u funkciji izaslanika „Kvarteta“ ponekad boravio i u Abu Dabiju. On, međutim, sa sobom nosi i ‘bagaž’ drugih poslovnih i filantropskih angažmana.
Bler je postao sve važniji kontakt za Abu Dabi, kako su u zadnje vreme pojačane i napetosti između Emirata i Velike Britanije.
Abu Dabi je bio duboko protresen zbog toga što je islamistička stranka, nakon arapskog ustanka 2011, uspela da se domogne vlasti. Emiratski zvaničnici optužuju ovo Bratstvo da pokušava da poseje isti problem islamizacije i u UAE. Velika Britanija, s druge strane, bila je spremna da se nosi sa već izabranim vladama na Bliskom istoku, bez obzira na njihovu političku orijentaciju.
Vlada Muslimanskog bratstva nije bila tek tako nekakva ‘loša vlada’. Njenim usponom došlo je do sistematskog preuzimanja tradicija i institucija ove zemlje. Pobuna od 30. juna 2013 nije bio običan protest. Bio je to čin apsolutno neophodan za spas nacije.
Abu Dabi je Britancima signalizirao svoje nezadovoljstvo kroz komercijalne i političke pritiske. Naftna multinacionalka BP je 2012. privremeno isključena iz ponuda za produženje ‘onshore’ naftnih koncesija. Uprkos lobiranju Kamerona, Ujedinjeni Arapski Emirati odbili su da kupe evropsku vojnu letilicu tipa Tajfun.Na desetine britanskih vojnih savetnika pri oružanim snagama UAE takođe su poslati kući, nakon što njihovi ugovori više nisu obnovljeni.
Relacije na potezu Britanija-UAE su početkom ove godine pretrpeli dodatno opterećenje, kada je trojici pripadnika Islaha, jedne od emiratskih organizacija za koje vlada kaže da je povezana sa egipatskim islamističkim Bratstvom, dat politički azil u Velikoj Britaniji.
Šeik Mohamed je od strane ljudi koji su ga nedavno posetili opisan kako „kipti od besa“ prema zvaničnom Londonu – što Blera i njegovu poziciju u ovoj političkoj igri čini sve dragocenijim.
Simeon Kerr (Dubai), Roula Khalaf (London) i Heba Saleh (Kair)
Financial Times
(T.J., M.L.)