Zakrčeni putevi su svakako jedna od najvećih glavobolja za sve moderne gradove i uvek se iznova postavlja pitanje efikasnog rešenja ovog problema. Da li ih gradovi mogu „istrebiti“? U Sao Paolu u Brazilu je na primer pre samo mesec dana kolona automobila za vreme saobraćajnog špica bila dugačka rekordnih 344 kilometara. Gužve nisu samo izvor frustracije već i ozbiljni zagađivači vazduha koji takođe utiču i na ljudsko zdravlje. Prema istraživanjima Univerziteta Harvard u 83 najveće urbane sredine u Sjedinjenim Američkim Državama zagađenje vazduha bilo je uzrok više od 2,200 prevremenih smrtnih slučajeva tokom 2010.godine i napravilo je trošak od 18 milijardi dolara državnom zdravstvenom sistemu. Takođe, ne treba zanemariti ni ekonomski trošak izgubljenog vremena, kako slobodnog tako i poslovnog. Vozači u 10 najzakrčenijih gradova u SAD u proseku izgube oko 42 sata u saobraćajnim gužvama svake godine i na taj način gube više od 121 milijarde dolara u vremenu i gorivu.
Ovo svakako nije nov problem sa kojim se građani i države susreću. Tokom brzog uspona automobilske industrije tokom 60-ih godina pojavila se ideja o izgradnji novih i znatno širih puteva, što se vremenom ispostavilo kao nedovoljno rešenje – što se više puteva gradilo to je više automobila bilo na njima. Dok svaki grad, bilo da je u pitanju London, Peking ili Njujork, ima svoje sopstvene saobraćajne probleme, nekoliko njih su ipak svima zajednički: većina ljudi insistira na korišćenju sopstvenih automobila umesto bicikala, veliki deo vozača na putevima su zapravo u potrazi za parking mestom što znatno usporava vožnju, a tu je i ljudski faktor – veliki broj njih nisu baš najbolji vozači. Različite zemlje oprobale su različita rešenja – u nekima je vožnja zabranjena određenim danima dok se u nekima vozači smenjuju po danima u zavisnosti od poslednjeg broja (parni – neparni) na vozačkim tablicama.
Prema studiji Tehničkog Univerziteta u Atlanti krivci za gužve su kombinacija prebrzih i manje obazrivih vozača i onih plašljivih koji prave velike prazne međuprostore u toku vožnje. Pre dve godine u Moskvi je zaživeo smart parking koji je znatno smanjio gužve po rečima Miše Dolera (Mischa Dohler) sa Kings Koledža u Londonu koji je i suosnivač projekta. „Sa 20.000 smart parking mesta gužve su smanjene jer su vozači informisani o slobodnim mestima i tako izbegavaju već zauzete uske ulice u centru grada“, navodi on.
Ali šta ako rešenje nije u reizgradnji puteva već u samim automobilima?
Korišćenje wireless komunikacije između vozila po mišljenju nekih moglo bi znatno da olakša kretanje u saobraćaju. Tako bi automobil beležio kretanje čak pet automobila ispred i na taj način predvideo njihovu putanju, brzinu i prepreke na putu, čime bi se izbegle i mnoge saobraćajne nezgode. Google je prošle godine osmislio aplikaciju „Waze“ koja funkcioniše kao društvena mreža za vozače. Nakon pokretanja aplikacije vozači imaju pregled puteva i mogu drugim vozačima prijavljivati eventualna zakrčenja, nesreće ili gužve. Drugi pak smatraju da bi automatizacija samih vozila bila najbolje rešenje.
Međutim trenutno je najefektivnije i najdugoročnije rešenje promovisanje alternativnih metoda – promocija zdravog života i uštede vremena putem korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva kao i pešačenje do željene destinacije. Takođe, rečni gradski saobraćaj koji se uspešno koristi u gradovima poput Istambula, Sidneja i Vankuvera mogao bi da bude efikasno rešenje za one gradove koji ispunjavaju uslove za implementaciju rečnog saobraćaja. Svakako će saniranje ovog problema biti dugotrajan proces ali do tada sva ponuđena rešenja jesu vredna razmatranja kako bi višečasovno stajanje u kolonama automobila konačno postalo prošlost.
Izvor: BBC
Priredila Katarina Marinković