Privreda Srbije je u 2013. godini poslovala s gubitkom od 23 milijarde dinara, ali je on gotovo četiri puta manji od onog iz 2012. godine, koji je bio 87 milijardi dinara, saopštila je u utorak Agencija za privredne registre (APR).
„U 2013. godini izostao je rast poslovnih aktivnosti, pa su ukupni prihodi od 8.719 milijardi dinara bili gotovo na nivou iz 2012, dok su ukupni rashodi od 8.692 milijardi dinara bili manji za 1,5 odsto nego godinu pre“, rekla je na konferenciji za novinare o poslovanju srpske privrede u 2013. godini registrator u APR Ružica Stamenković. Kako je istakla, osnovne karakteristike poslovanja privrednih društava u 2013. u Srbiji bile su visok nivo zaduženosti i nelikvidnosti, kao i rizici poslovanja, a u 2013. domaća privreda je prvi put zabeležila broj zaposlenih ispod jednog miliona.
„Za poslovanje srpske privrede je u 2013. godini nedostajalo još 1.905 milijardi dinara dugoročnog kapitala. Za finasiranje stalne imovine nedostajalo je 599 milijardi, a za finansiranje zaliha i redovnog poslovanja 1.306 milijardi dinara“, rekla je Stamenkovićeva. Prema njenim rečima, 53.580 privrednih društava, od 94.362 čiji su finansijski izveštaji za 2013. dostavljeni APR, poslovalo je s dobitkom, 32.166 imalo je gubitak, a 8.616 nije iskazalo rezultat.
U 2013. godini 11.297 privrednih društava bilo je u blokadi dužoj od 90 dana. „Sa gubitkom je poslovalo 11 sektora, a najveći gubitak od 62 milijarde dinara imao je sektor saobraćaj i skladištenje, dok je prerađivačka industrija povećala gubitak sa tri milijarde dinara 2012. na 41 milijardu prošle godine“, rekla je Stamenkovićeva. Najveći gubitaš bilo je preduzeće Srbijagas s 50 milijardi dinara, Železara Smederevo imala je gubitak od 15 milijardi dinara, Robne kuće beograd imale su gubitak od osam milijardi dinara, a Preduzeće za puteve Beograd četiri milijarde dinara.
Najveći dobitak ostvarila je Naftna industrija Srbije s 52 milijarde dinara, a veće dobitke imali su i Telekom (15 milijardi dinara), Telenor (11 milijardi), Delez i Elektrosrbija (četiri milijarde), Kostolac (3,6 milijardi), Termoelektrana „Nikola Tesla“ (3,4 milijarde) i Rudarski basen Kolubara (tri milijarde dinara).