Home VestiEkonomija Smanjenje SDI u centralnoj i jugoistočnoj Evropi

Smanjenje SDI u centralnoj i jugoistočnoj Evropi

by bifadmin

U 2014. čitav region je izložen sa dva presudna faktora koji vuku SDI u dva različita smera. Jedan je ubrzanje ekonomskog rasta koji pokreće strana ulaganja, ali drugi je rusko-ukrajinski konflikt koji povećava investicioni rizik u zemljama regiona, kaže se u najnovijoj studiji Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.

investicije
Tokom prošle godine strane direktne investicije (SDI) su zabeležile skroman oporavak. U EU je ključan bio poslednji kvartal, koji je svojim dobrim rezultatima pokrenuo i SDI. Ulaganja zemalja članica EU ka spoljnim zemljama bila su na kraju godine povećana za 6%, uz smanjenje investicija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi od strane ključnih EU investitora, Nemačke i Austrije.
Priliv SDI u 11 novih članica EU (među kojima su Hrvatska i Slovenija, Bugarska i Rumunija) opao je za čak 65% u 2013, sedam zemalja jugoistočne Evrope (među kojima je i Srbija) imale su rast od 2%, dok je pet zemalja centralno-istočne Evrope zabeležilo rast SDI od čak 26%.
Ukupni pad SDI među 11 članica rezultat je alarmantnog pada u Poljskoj i Slovačkoj, ali i smanjenja stranih ulaganja na prosečni nivo posle veoma dobrih rezultata u 2012. u Češkoj i Mađarskoj. Unutarkompanijski zajmovi bili su na previše niskom nivou: veliki broj SDI nije bio uložen u fizičku aktivu već se posle nekog vremena vratio investitorima u zemlju porekla preko njihovih podružnica.
S druge strane, Rusija je poseban slučaj jer je velika količina sredstava SDI istovremeno ulazila i izlazila iz zemlje: primljeno je više novca u SDI nego prethodne godine, ali je još više izašlo iz zemlje pa je neto rezultat bio negativan. Istovremno grinfild projekti su bili na niskom nivou još i pre ukrajinske krize.
Priliv SDI je opao mnogo više prema bruto investicijama u dugotrajnu imovinu (GFCF) u 11 zemalja članica EU iz regiona od početka finansijske krize. Udeo SDi prema GFCF je iznosio 25% u periodu 2005-2007., pao je ispod 10% posle 2010. da bi, posle blagog oporavka, iznosio tek 6% u 2013. U zemljama jugoistočne Evrope ovaj odnos je i pre krize bio ispod 20% a u proseku je bio oko 9% u poslednjih nekoliko godina.

Najveći ulagač u regionu bila je Austrija, vodeća u Sloveniji i Hrvatskoj, Bosni i Srbiji, a drugi po veličini investitor u Bugarskoj i Slovačkoj, Albaniji i Makedoniji. Udeo austrijskih SDI opao je u skoro svim zemljama članicam EU iz analiziranog regiona, osim u Rumuniji i Hrvatskoj. U Crnoj Gori najveći investitori su Rusi (a za njima SDI pristiže i iz Italije i sa Kipra). SDI iz Holandije najveće su u Makedoniji i Turskoj.

U 2014. na region utiču ubrzavanje ekonomskog rasta, ali i kriza u Ukrajini. U prvom kvartalu godine zemlje Baltika i Bugarska zabeležile su pad, dok su Poljska, Rumunija, Slovenija i Slovačka zabeležile porast SDI, zahvaljujući oporavku izvoznih tržišta. Bečki Institut za region jugoistočne Evrope ne očekuje veću promenu u odnosu na 2013. godinu.

Pročitajte i ovo...