Trinaesto po redu globalno istraživanje o rasprostranjenosti prevara, mita i korupcija, koje je sprovela revizorsko-konsultantska kompanija EY (EY Global Fraud Survey – Overcoming compliance fatigue: reinforcing the commitment to ethical growth), ukazalo je na zabrinjavajuće nivoe prevara, mita i korupcije širom sveta. U istraživanju je učestvovalo više od 2700 ispitanika iz 59 zemalja. Srbija je već drugu godinu za redom uključena u ovo istraživanje. U Srbiji je u istraživanju učestvovalo preko 50 ispitanika, rukovodioca iz različitih industrija poslovanja.
Približno 40 odsto svih ispitanika na globalnom nivou veruje da su mito i korupcija široko rasprostranjeni u njihovoj zemlji. Istraživanje je pokazalo da ispitanici smatraju da je korupcija sveprisutna u poslovnim okruženjima mnogih zemalja, pa se čini da rukovodstvo i odbori kompanija imaju dosta problema kako bi odgovorili na postojeće i savremene pretnje kao što je sajber kriminal.
Uprkos globalnoj svesti o opasnosti koju sajber kriminal predstavlja, gotovo polovina ispitanika (48 odsto) smatra da isti ne predstavlja visok rizik za njihovo poslovanje. Rezultati ukazuju na to da rukovodioci ne pridaju dovoljno pažnje rizicima koje sa sobom nosi sajber kriminal. Kao najveću pretnju vide hakere (48 odsto), dok su pretnje koje dolaze od strane organizovanih kriminalnih grupa i stranih država potcenjene.
Dejvid Stalb (David Stulb), globalni lider odeljenja za istraživanje prevara i rešavanje sporova u kompaniji EY kaže: „Dok naširoko poznati slučajevi u vezi sa sajber kriminalom popunjavaju naslovne strane novina, odbori bi trebalo da očekuju od svojih rukovodilaca jasnu i detaljnu strategiju kao odgovor na takve pretnje. Kompanije su sve više suočene sa pritiscima da se prekršaji blagovremeno otkriju, tako da su ova pitanja predmet pažnje pravnih službi i odeljenja za usklađenost poslovanja. Američka Komisija za hartije od vrednosti sve više pažnje pridaje sajber rizicima, imajući u vidu da mogu dovesti u pitanje integritet finansijskih izveštaja, tako da članovi revizorskih odbora moraju biti svesni njihovih rizika“.
Teškoće sa kojim je visoko rukovodstvo suočeno, dodatno su otežane nedovoljno razvijenom svešću o rizicima sa kojima se susreću. Istraživanje ukazuje na to da visoko rukovodstvo ređe prisustvuje anti korupcijskim obukama (38 odsto) i učestvuje u proceni antikorupcijskih rizika (30 odsto), nego što to čine ostali zaposleni u njihovim timovima. Uz to, još jedan alarmantan podatak predstavlja to da je od čak 21 odsto generalnih direktora bilo zatraženo da daju mito, što je više od proseka svih ispitanika iz redova viših rukovodilaca (10 odsto).
Generalni direktori bi trebali biti za primer zaposlenima po pitanju etičnosti poslovanja. Međutim, veliki procenat takvih ispitanika (11 odsto), smatra manipulisanje finansijskim izveštajima kao opravdano, ako je rađeno s ciljem da se pomogne kompaniji u vreme krize.
Istraživanje je pokazalo da podrška usklađenosti poslovanja gubi na snazi u najmanje odgovarajućem trenutku. U regulatornom okruženju, u kom međunarodna saradnja postaje sve češća, ispitanici su funkciju usklađenosti poslovanja opisali kao prilično statičnu:
– Jedna od pet kompanija još uvek nema antikorupcijsku politiku
– 45 odsto organizacija nema sistem za prijavljivanje prevara (whistleblowing hotline)
– Manje od polovine ispitanika pohađalo je antikorupcijske obuke
– Manje od trećine kompanija sprovodi antikorupcijske kontrole u procesu spajanja i akvizicija
12 odsto ispitanika u Srbiji izjavilo da im je tražen mito
Rezultati istraživanja pokazali su da 60 odsto ispitanika iz Srbije veruje da su mito i korupcija široko rasprostranjeni u poslovanju što je više od globalnog proseka (38 odsto), ali nešto bolje od rezultata zemalja u okruženju koje su učestvovale u istraživanju, tj. Hrvatske i Slovenije. Sa druge strane, 12 odsto ispitanika tvrdi da je bilo suočeno sa zahtevom da daju mito.
Na ove rezultate Olivera Andrijaševic, EY Partner u Srbiji daje sledeći kometar: „U ovom slučaju, rezultat globalnog istraživanja prati trend prošlogodišnjeg istraživanja koje je izvršeno u EMEIA regiji (Evropa, Bliski Istok, Indija i Afrika). U prošloj, kao i u ovoj godini, percepcija korupcije se u mnogim zemljama pokazala kao visoka, dok je mnogo manji broj ispitanika odgovarao da se sa korupcijom susreo u svojoj industriji. Ovo može biti rezultat opšteg stanja u tim zemljama gde javnost generalno smatra da je korupcija veoma rasprostranjena, te je moguće da je percepcija korupcije viša od stvarne“.
Kada je reč o neetičkom ponašanju, 42 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je opravdano nuditi podsticaje u vidu zabavnog sadržaja u cilju dobijanja ili zadržavanja posla, dok je sve manje prisutno davanje podsticaja u vidu poklona i novca. Velika većina ispitanika u Srbiji (78 odsto) svesna je da u njihovim kompanijama postoje politike za sprečavanje mita i korupcije. Takođe, istraživanje je pokazalo da 80 odsto ispitanika u Srbiji tvrdi da je rukovodstvo jasno pokazalo posvećenost politikama poslovanja koje imaju za cilj da umanje rizik mita i korupcije.
Rezultati istraživanja su takođe pokazali da ispitanici ujedno imaju malo vere u sistem kažnjavanja neetičkog poslovanja; samo 48 odsto ispitanika smatra da je postoje jasne kazne za kršenje antikorupcijskih politika, što je značajno niže u odnosu na globalni prosek od 72 odsto. Od ukupnog broja ispitanika u Srbiji, samo 14 odsto je potvrdilo da su zaposleni bili kažnjeni zbog kršenja tih politika.
Ukupno 20 odsto ispitanika u Srbiji je potvrdilo da je pohađalo antikorupcijsku obuku, dok je 14 odsto ispitanika izjavilo da su u zadnje dve godine učestvovali u proceni antikorupcijskih rizika, što je u oba slučaja niže od globalnog proseka. „Vidimo da u Srbiji formalno postoje antikorupcijske politike u većini kompanija i da veliki broj rukovodioca ističe posvećenost tim politikama. Međutim, samo postojanje formalnih politika nije dovoljno. Nedostaje adekvatna obuka i procena rizika, što može otežati identifikaciju prevara. To može biti dodatno otežano uzmemo li u obzir da je samo 20 odsto ispitanika potvrdilo da njihova kompanija ima sistem za prijavljivanje prevara. Kada je identifikovan počinitelj, treba imati plan za suzbijanje ponavljanje sličnih prevara, uključujući i sistem kaznenih mera, koji je kod nas na osnovu rezulatata istraživanja nedovoljno razvijen“, rekla je Olivera Andrijašević.
Kada su novi vidovi pretnji u pitanju, ni ispitanici iz Srbije nisu u potpunosti svesni koliku opasnost predstavlja sajber kriminal. Ukupno 44 odsto srpskih ispitanika smatra da je rizik od sajber kriminala visok, što je u skladu sa globalnim prosekom (49 odsto).
Rezultati se odnose na percepiju mita i korupcije po zemljama
Pitanje u istraživanju: “Da li se po Vašem mišljenju, sledeća izjava odnosi ili ne na Vašu zemlju?”
Da li su mito i korupcija široko rasprostranjeni u poslovanju u vašoj zemlji?
Zemlja |
Odnosi se [%] |
Ne odnosi se [%] |
Nigerija |
88 |
12 |
Kenija |
87 |
10 |
Južnoafrička Republika |
78 |
20 |
Grčka |
72 |
24 |
Namibija |
72 |
22 |
Kolumbija |
71 |
25 |
Brazil |
70 |
30 |
Češka |
69 |
16 |
Italija |
69 |
20 |
Indija |
67 |
27 |
Slovenija |
66 |
16 |
Argentina |
64 |
32 |
Meksiko |
64 |
36 |
Hrvatska |
64 |
18 |
Mađarska |
62 |
13 |
Srbija |
60 |
28 |
Ukrajina |
60 |
12 |
Indonezija |
56 |
30 |
Slovačka |
56 |
10 |
Filipini |
54 |
30 |
Bliski Istok |
52 |
44 |
Rusija |
48 |
26 |
Malezija |
46 |
40 |
Rumunija |
46 |
32 |
Turska |
42 |
44 |
Čile |
37 |
57 |
Baltikčke zemlje |
34 |
47 |
Vijetnam |
32 |
60 |
Portugal |
32 |
44 |
Španija |
28 |
56 |
Saudijska Arabija |
26 |
16 |
Kina |
24 |
64 |
SAD |
22 |
68 |
Kanada |
20 |
78 |
Singapur |
20 |
80 |
Ujedinjeno Kraljevstvo |
18 |
70 |
Hong Kong SAR |
16 |
78 |
Irska |
16 |
76 |
Norveška |
14 |
82 |
Poljska |
14 |
56 |
Francuska |
12 |
82 |
Luksemburg |
8 |
76 |
Australija |
8 |
80 |
Japan |
6 |
88 |
Nemačka |
6 |
92 |
Holandija |
6 |
86 |
Švedska |
6 |
92 |
Belgija |
6 |
84 |
Južna Koreja |
6 |
86 |
Švajcarska |
4 |
94 |
Austrija |
2 |
94 |
Finska |
2 |
96 |
Danska |
2 |
96 |
Globalni prosek ResponseResponse |
38 |
51 |