Tokom proteklih 12 meseci, posle određenih uspona i padova, cena zlata se stabilizovala iznad prošlogodišnjeg nivoa. Od tada su se prodavcima pridružili mnogi koji su nekada verovali u porast cene zlata, a kao rezultat zdrave korekcije cene, znatno je opala špekulativna aktivnost u sektoru. U odnosu na druge klase sredstava kao što su akcije i obveznice, ali i u odnosu na brojna čvrsta sredstva, i dalje izgleda da zlato ima atraktivnu cenu u sadašnjem okruženju. 12- mesečna ciljna cena za zlato je 1.500 USD.
Zlato je izuzetno potcenjeno
Kada je cena zlata dostigla dnevni rekord svih vremena od 1.920 USD, cena mu je bila daleko iznad 40-dnevnog kliznog proseka, pa je dakle bilo izuzetno precenjeno. Međutim, situacija se sada promenila. Tehnička analiza pokazuje da je iz dugoročne perspektive cena zlata već izuzetno potcenjena. To ukazuje da su najznačajniji investitori u međuvremenu prodali velike količine zlata koje su imali. Sadašnji korektivni period predstavlja treću rasprodaju po veličini od 1971. godine. Može se uočiti i da sadašnje optimistčko tržište karakteriše daleko niža kolebljivost u odnosu na onu iz 70-ih godina prošlog veka. To bi lako moglo da ukazuje da je faza ubrzanja uzlaznog trenda još uvek pred nama. „Od poslednjeg Izveštaja o zlatu, cena se oporavila za skoro 8 odsto, a od početka godine porasla je za 9 odsto“, kaže Hans Engel, stručnjak za svetske berze u Erste Grupi.
Novčana masa u odnosu na zalihu zlata
Poslednjih godina su mnoge centralne banke znatno povećale svoje bilansne sume. Od 2002. godine ECB je povećavala svoju bilansnu sumu, a s njom i novčanu bazu za prosečno 12,6 odsto godišnje. To je zapravo bilo donekle ograničeno u odnosu na Banku Engleske (20,5 odsto) ili Narodnu banku Kine (20,7 odsto). Poređenja radi, svetska zaliha zlata rasla je za samo 1,48 odsto na godišnjem nivou. To podvlači relativnu oskudnost zlata u odnosu na papirne valute. Kao rezultat tih mera monetarne politike i globalne devalvacije valuta, treba očekivati da će kurs između zlata i papirnih valuta nastaviti da raste.
Odakle dolazi tražnja za zlatom
Dugoročni silazni trend je netaknut, međutim sada beleži svoj minimum Izvor: Datastream, Incrementum AG Najveći deo fizičke tražnje za zlatom u današnje vreme dolazi sa tržišta u usponu. Prošle godine samo je „Chindia“ bila odgovorna za približno 62 odsto svetske tražnje. Treba napomenuti da od početka 20. veka količina zlata po glavi stanovnika oscilira između samo 0,6 i 0,85 unci (po osobi), dok je ukupna populacija doživela eksploziju sa 1,6 milijardi na 7 milijardi ljudi. Uprkos slabijoj kupovnoj moći, tražnja po glavi stanovnika je izuzetno visoka u tržištima u usponu. Ona već predstavljaju polovinu od prvih 20 kupaca zlata. Mnogi još uvek potcenjuju sve veću važnost azijske srednje klase i strasti za zlatom u Aziji. Ako se pretpostavi nastavak rasta prosperiteta u tom regionu, kao i niske odnosno čak i negativne realne kamatne stope, još jednom postaje jasno da će dobitnik u tim dešavanjima biti zlato.
Zašto je zlato smislena dopuna portfolija Investitori ne treba da ulažu u zlato samo na osnovu toga da li je njegova cena trenutno visoka ili niska. Zlato je „čista imovina“ i doprinosi boljoj ukupnoj diverzifikaciji portfolija, jer njegova korelacija sa drugim klasama sredstava iznosi u proseku samo 0,1. Osim toga, za njega nije vezan nikakav rizik partnera i ono je visokolikvidno, pa se stoga može prodati u bilo kom trenutku. U vremenima neočekivanih političkih ili ekonomskih događaja zlato se pokazalo i kao faktor stabilnosti za portfolije investicija. To potkrepljuju i brojne međunarodne studije. I dalje se preporučuje da se u zlato usmeri između 5 do maksimalno 10 odsto ukupnog bogatstva.
Perspektiva je pozitivna
Posle dugog razvučenog perioda na minimalnoj vrednosti, sada je perspektiva za cenu zlata pozitivna. Nominalno gledano, cena zlata možda još uvek izgleda visoka. Međutim, u odnosu na osnovnu novčanu masu ona je zapravo na minimumu svih vremena. To se može posmatrati kao odlična polazna tačka. Zlato ima atraktivnu vrednost ne samo u odnosu na akcije i obveznice već i u odnosu na mnoga čvrsta sredstva. Kao rezultat toga, često korišćen argument da kod zlata postoji mehur sagledava se iz prave perspektive. Sa tehničkog stanovišta treba očekivati da je cena zlata konačno došla do kraja dugog perioda konsolidacije. Izuzetno negativan sentiment, odnedavno uočljiva relativna snaga u akcijama rudarskih kompanija. a posebno jasno pozitivni podaci u vezi sa strukturom tržišta na berzama fjučersa plemenitih metala svi govore u prilog ovom tumačenju.