631
Naplata dugova može da bude veoma unosan posao. Kupite jeftino isprave o dugu i onda primorate dužnika da plati pun iznos. Razlika između nabavne cene obveznice i otkupne cene je dobit. Filmovi nas uče da mafijaši na ovaj način zarađuju novac. U stvarnom životu to su menadžeri hedž fondova poput Paula Singera. Mafijaši imaju batinaše vične lomljenju kolena. Paul Singer ima sudije koje su još umešnije jer čitave ekonomije guraju u propast. Ono što hedž fond Elliott Management i američko pravosuđe nameravaju da učine jeste jedan element iz arsenala međunarodnog finansijskog kapitalizma.
Kakav posao! Dobit 1608 posto! To se ni Paulu Singeru ne dešava često. Šef hedž fonda Elliott Management je pre nekoliko godina za 48,7 miliona dolara kupio hrpu argentinskih državnih obveznica, tada gotovo bezvrednih. Zemlja je bila pred kolapsom. Druga najveća ekonomija Južne Amerike nalazila se u najdubljoj krizi u svojoj istoriji. Nekoliko godina kasnije sledi zaokret: vlada je zaključila sporazum sa većinom svojih poverilaca o otpisu dugova i načinu plaćanja ostatka duga – ali ne sa svima. Jedna mala, uporna manjina nepokolebljivo je insistirala na povraćaju cele sume. A među njima i Paul Singer koji je odlučio da tuži Argentinu, a pošto su obveznice bile nominovane u dolarima i izdate prema američkom pravu, slučaj je završio pred sudom u Njujorku. Singer je dobio spor. Presuda je postala pravosnažna. Sada mu Argentina duguje 832 miliona dolara.
Uvrnut slučaj – njujorški špekulant i osamdesetčetvorogodišnji sudija okružnog suda na Menhetnu dovoljno su moćni da ponize državu od 40 miliona stanovnika. Tako dakle izgleda američki pravni sistem, a međunarodni odnosi moraju da se povinuju ovom pravnom sistemu.
Kada je pretprošle nedelje američki Vrhovni sud odbio prigovor Argentine, ne samo što je od jedne zemlje napravio taoca špekulanta Singera, već je to učinio i od većine predusretljivih poverilaca. Njujorški sud je zaključio da se moraju blokirati sve argentinske isplate dok Singer ne dobije svoj novac. Ako se vlada predsednice Krichner ovome ne povinuje, Argentina je praktično insolventna. Reputacija zemlje na tržištima kapitala ponovo će pretrpeti težak udarac.
Šest godina od početka finansijske krize američko pravosuđe šalje zastrašujuću poruku: finansijska pohlepa može slobodno da nastavi da se poigrava sa sudbinama država i miliona ljudi. Čak je i MMF izrazio „zabrinutost“, upozorivši u raspravi pred sudom na fatalne posledice ovakve odluke. Sudija nije poslušao MMF.
Singer i njemu slični ponašaju se kao dileri: oni zadužene zemlje snabdevaju robom od koje postaju zavisne. Kada je reč o njihovoj odgovornosti, onda su prosto ravnodušni. Ali kada je u pitanju profit, e to je već druga priča. A Amerika im pruža podršku.
Švajcarski ekonomski novinar Werner Vontobel gnevno komentariše: „Zašto uvek SAD? Odakle im pravo? Zamislite samo da sudovi u Švajcarskoj ili Nigeriji donesu slične odluke. Reakcija finansijskih tržišta bila bi nedvosmislena – ne može se poslovati sa zemljama u kojima vlada takva samovolja. Investitori bi u širokom luku zaobilazili ove zemlje. Sa druge strane, SAD je sve dopušteno.“
Zato što američki sudovi kažnjavaju ceo svet – kompanije, banke i države. Ko odbije da plati, osetiće američku moć. Vontobel piše da se prema proceni Credit Suissea iznosi izrečenih i zaprećenih kazni kreću oko 104 milijarde dolara. Tako izgleda domincija u globalnom svetu.
Ono što nedostaje je stečajni postupak za države. To bi bila noćna mora za finansijsku pohlepu. Odjednom biste snosili rizik ako dajete kredite prezaduženoj državi sa urušenim institucijama i neodgovornim političarima. Do tada je slučaj Singer/Argentina velika opomena – sve dok se ne oslobodimo dolara svet će biti izložen na milost i nemilost američkim finansijskim interesima.
Spiegel, 03.07.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković