Da li postoji Srbija koja nije do svitanja na splavovima, o čemu pišu Frankfurter Allgemeine Zeitung, New York Times i domaći tabloidi? Klaster puteva kulture i Turistička organizacija Srbije pokušavaju da imidž „malog (i jeftinijeg) Berlina“ dopune, promovišući istorijsko i kulturno nasleđe i zdravu hranu. Prema brojnim inostranim istraživanjima, poklonici kulturnog turizma troše dva do tri puta više od turista “dokoličara”, ali ovi prvi u Beogradu najčešće nailaze na zatvorena vrata muzeja i razrovanu Vinču.
Od kada je 2009. godine najpoznatiji turistički vodič „Lonely Planet“ Beograd proglasio svetskom prestonicom zabave, strani mediji pišu o Srbiji kao o vrhunskoj turističkoj destinaciji za izlaske i noćni provod, hvale manir beogradskih klubova da rade bukvalno svakog dana u nedelji i ne kriju oduševljenje kafanama sa “živom muzikom”. Na krilima ovih pozitivnih novinarskih članaka, mladi Evropljani, Amerikanci, pa i Australijanci, dolaze na domaće muzičke festivale, i uživaju u burnom noćnom životu prestonice.
“To što našu prestonicu „bije“ glas da je jedna od omiljenih party destinacija, mada je bolji opis ‘grad dobre atmosfere’, dovelo je Beograd i Srbiju na stranice mnogih prestižnih inostranih časopisa i novina i privuklo nove strane goste. Turizam je jedna od retkih privrednih grana koje poslednjih godina beleže kontinuirani rast. Tome doprinose i promotivne aktivnosti Turističke organizacije Srbije (TOS) koja „ispravlja“ nasleđeni negativan imidž zemlje, kaže Sandra Vlatković, PR menadžer TOS-a. „Noćni život kao deo turističke ponude nije nužno loša stvar. Nemački časopis Frankfurter Allgemeine Zeitung je nazvao Beograd ’Malim Berlinom’ pozivajući se tu i na njegovo kulturno-istorijsko nasleđe.“
A na muzeju, zatvorena vrata
Branko Najhold, poznati zemunski hroničar, arheolog-amater i osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature, takođe smatra da je atraktivan noćni život dobar mamac za privlačenje turista, ali da ne sme biti i jedini.
„Na moj Salon karikature svake godine dođe nekoliko stranaca, učesnika ili članova žirija, koje ne znam gde da odvedem. To su uglavnom stariji i ozbiljniji ljudi, kojima nije zabavno da do 6 ujutru piju na beogradskim splavovima, već bi radije upoznali kulturnu ponudu naše prestonice. Ali gde da ih odvedete kad veliki broj muzeja, na čelu sa Narodnim, ne radi? Obično im moja supruga Bojana i ja pokažemo arheološko nalazište u Vinči, koje je u veoma lošem stanju, i posle kojeg, uprkos entuzijazmu kustosa da objasni sve pojedinosti, oni ne mogu da vide eksponate koji su na tom mestu iskopani jer se oni nalaze u – zatvorenom Narodnom muzeju. A sami Vinča i Starčevo ne znače mnogo, jer kada vide nezaštićeno razrovareno polje džabe ćete turistima objašnjavati da je tamo nalazište vinčanskih ostataka, kaže Najhold. „Takođe, nedavno smo imali gosta koji je hteo da ide u operu, ali za vreme njegovog boravka nije bilo nijednog izvođenja u Madlenijanumu.“
Iz TOS-a kažu da uprkos lošoj situaciji u kojoj se nalaze muzeji, pa i Narodni koji već 10 godina ima redukovanu postavku, u Beogradu ima još institucija u kojima se može videti značajna istorijska zaostavština, poput Etnografskog muzeja. Takođe, opera se, prema rečima S. Vlatković, može gledati i u Narodnom pozorištu, a plan za „Vinču, koja jeste u lošem stanju, je da se u nju uloži na isti način kao što se investiralo u Lepenski vir, i da se od nje napravi značajno i atraktivno arheološko nalazište“.
Branko Najhold smatra da je situacija podjednako loša i na lokalu te da osim kafanica pored reke i Milenijumske kule (na Gardošu) tamo nema mnogo turističkih atrakcija. „Kao svaki lokal patriota, želeo bih da posetiocima pokažem znamenitosti Zemuna, ali ne mogu jer su zapuštene. Ovde je najstarija kuća u Beogradu, koju zovu ’Beli medved’ i austrijski turisti uvek pitaju za nju zato što je bila štab njihovog princa Eugena Savojskog 1717. godine kada je oslobađao Beograd od Turaka. Međutim, ispred nje bi svaki vodič pocrveneo. Pravni status te kuće nije rešen pa u nju ne možete uvesti posetioce, a ni spoljašnji izgled nije neki mamac. Na spratu žive porodice koje na terasama suše veš, a prizemni deo ima oronulu fasadu i ižvrljan je grafitima.
Osim toga, rimskom sarkofagu u Zemunskom parku već godinama je razvaljen poklopac pa ljude podseća na kantu za đubre i shodno tome ga zatrpavaju smećem. A da je recimo izmešten tamo gde je nađen, kod Kule na Gardošu, i da su pored njega izloženi ostaci pokojnika iz III veka n.e. sa obeležjima sa kojima su iskopani, već biste imali jednu turističku atrakciju za one koji vole istoriju i arheologiju. Za to nisu bile potrebne velike pare, dovoljno je bilo napraviti poklopac od neprobojnog stakla i table na kojima bi pisalo šta se tu nalazi. To smo čak hteli da uradimo od sopstvenih sredstava fotograf Đorđe Čubrilo i ja, ali nismo dobili dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika i Muzeja grada Beograda“, priča Najhold.
Beli medved
No, situacija nije mnogo drugačija ni u Beogradu. Najholdova supruga, turistički vodič, sada kroz prestonicu vodi turiste iz celog sveta koje okuplja ljubav prema pustolovini. Ovi putnici, u okviru programa „Balkan adventures“ kreću sa zbornog mesta u Budimpešti, a potom lokalnim prevozom dalje po Balkanu. Verovatno im je najneobjašnjivija avantura dolazak vozom u Beograd. Naime, vozovi iz Novog Sada ponekad prelaze put od 80 km sa zakašnjenjem od po 4 sata. Kada siđu na železničkoj stanici, putnici obilaze Knez Mihajlovu, Kalemegdan, centar grada i ručavaju u kafani Znak pitanja. Sutradan imaju slobodan dan u Beogradu i njihov obilazak se obično svodi na Teslin muzej, Adu Ciganliju, eventualno Zemun i opet centar grada, jer je nemaju mnogo drugog izbora.
Koji je tvoj zmaj?
Prema podacima TOS domaći i strani turisti su prošle godine najviše posećivali Beograd, Novi Sad, a zatim banje i planinske centre. Najposećenija su bila mesta u koja je najviše i investirano, a su banje označene kao potencijalno važan turistički resurs.
„Turisti se sve više se okreću aktivnom odmoru, odmoru u prirodi, eko i etno turizmu. Pored City break programa, kratkih poseta gradovima, koje je sada lakše organizovati zbog povećanog broja letova prema Beogradu, na posetu stranaca je uticala i kampanja TOS, Soulfood Serbia, koja promoviše domaću autentičnu hranu. Istoimeni film je inspirisao proizvođače da krenu u proces zaštite geografskog identiteta proizvoda i osnivanje profesionalnih asocijacija kako bi se bolje predstavili na tržištu“, kaže Sandra Vlatković iz TOS-a.
„Putevi rimskih careva“ i „Putevi vina“ koji se sada već tradicionalno nude, predstavljaju domaću interpretaciju jednog od vodećih trendova u kulturnom turizmu današnjice – „puteva kulture“, koji predstavljaju jedinstvene kulturno-turističke proizvode koji tematski povezuju više atrakcija i zanimljivih destinacija u jednoj ili više zemalja. Za zemlje koje nemaju Ajfelov toranj ili egipatske piramide, to je način da tematski organizuju materijalnu baštinu u jedinstvenu turističku dovoljno interesantnu da privuče više posetilaca.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) počeo je da razvija projekte ovakvih turističkih proizvoda, što je motivisalo preko 40 institucija kulture, turističkih organizacija, privrednika i pet fakulteta da osnuju Klaster puteva kulture.
Klaster, koji inače ima cilj da postane samoodrživ, utvrđuje rutu a potom turističke agencije same odlučuju da li će je u potpunosti ili parcijalno nuditi klijentima, objašnjava Manuela Graf iz Zavoda. Iako je još u početnoj fazi, pažnju domaće publike privlači njihova tura „Putevima Tesle i Stanojevića“, koja u zavisnosti od agencije, traje od pola do 8 dana i odvija se u Beogradu i širom Srbije. Tesla ima puno poklonika a među njima su i poštovaoci rada našeg poznatog fizičara Đorđa Stanojevića, velikog Teslinog prijatelja i vizionara koji je uveo prvo električno osvetljenje i izgradio prve hidroelektrane u Srbiji.
Tura uvek kreće od Beograda i obilaska Teslinog muzeja, a potom i fakultativnog ručka sa menijem „Elektricitet – Nikola Tesla“ u hotelu Square Nine koji se nalazi u blizini nekadašnjeg luksuznog hotela Imperijal u kojem je Tesla odseo jedini put kada je posetio Beograd. Na meniju su školjke sa čipsom od gambora i penom od limuna, supa od patke sa želeom od šerija, špargle u holandez sosu sa snegom od parmezana, i sorbe Tesla. Na poleđini Tesla menija je zanimljiva priča o prijateljstvu Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića, koja radoznale uvodi u ostatak putovanja. Oni koji njihovu priču žele da prate po Srbiji mogu u sklopu ove ture da obiđu Negotin, rodni grad Đorđa Stanojevića, zatim deset malih, starih hidroelektrana Elektroprivrede Srbije, rodnu kuću Teslinog omiljenog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, manastir Šišatovac odakle potiče Teslina ljubav prema golubovima, Idvor i Zavičajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika, prijatelja i rivala. Usput se, u zavisnosti od ture, ide i do Drvengrada, manastira Studenice, Felix Romuliane, Lepenskog vira, Nacionalnog parka Kopaonik, i mnogih drugih mesta koja bi prosečan turista u Srbiji trebalo da poseti. Izleti koštaju od 600 dinara, za tročasovne posete, do 750 evra za osmodnevni obilazak, sa punim pansionom u luksuznim konacima.
Klaster je osmislio i ture „Putevima rudarstva“ koja predstavlja Srbiju kao kolevku svetske metalurgije i zainteresovanima omogućava putovanje kroz istoriju rudarstva od praistorije do današnjih dana, i „Putevima zmajeva“ koji vode preko cele Srbije kroz priču o „zmajevitim“ junacima. Naime, prema predanju Stefan Lazarević je bio dete Zmaja od Jastrepca, ali nije naš jedini zmaj, tu su i Vuk Grgurević, poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Vasa Čarapić – Zmaj od Avale, Stojan Čupić – Zmaj od Noćaja, kao i Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan. „Kroz motiv zmajeva putnici se upoznaju sa srednjovekovnim gradovima i manastirima, tradicijom, mitologijom i predanjima“, objašnjava Graf.
Sve ove ture će biti organizovane na srpskom i na engleskom jeziku a njihova promocija podrazumeva i dostavljanje promotivnih biltena o ovoj ponudi u hotele. Branko Najhold smatra da našim hotelima inače nedostaju besplatni štampani vodiči za kulturni turizam koji bi svake nedelje izveštavali goste o onome šta se može obići u Srbiji. To, zajedno sa boljim putevima, očuvanim nalazištima i spomenicima, kulturnim institucijama koje rade, restoranima u kojima se dobro jede i kafanama u kojima se dobro pije, može predstavljati jednu zaokruženu turističku ponudu za strane turiste.
broj 108/109, jul/avgust 2014.