Pored prilike da kontaktira sa najuspešnijim preduzetnicima i upozna ih sa boljom slikom Srbije, za vlasnika Sirogojno Company Radeta Ljubojevića najupečatljivije iskustvo iz Monte Karla je neposrednost učesnika i nenametljivost organizatora. Sve je bilo podređeno isključivo promociji preduzetnika „i ta diskretnost velike kompanije koja je sve to omogućila čini je velikom. Izuzetna je veština da ne budete agresivni u svojoj promociji, već nenametljivi – a da vas svi vide“.
Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno Company, polovinom maja je sa svojim radnicima podizao bedem oko fabrike u Požegi, kako bi je spasao od poplava. Samo dve nedelje kasnije, kao predstavnik Srbije odgovarao je na pitanja žirija koji odlučuje ko će biti najbolji svetski preduzetnik na takmičenju koje, svake godine u Monte Karlu, organizuje revizorsko-konsultantska kompanija EY. Priču o kompaniji iz Sirogojna, koja je svoj razvojni put utemeljila na proizvodnji smrznutog voća i povrća i unikatnih džempera, a danas 95% svoje proizvodnje izvozi u 35 zemalja širom sveta, žiri je ocenio kao izuzetnu, a mnogi od preduzetnika sa kojima je Ljubojević kontaktirao kao neverovatnu.
Isto osećanje ističe i naš sagovornik kada opisuje najupečatljivije utiske iz Monte Karla: „To je, pre svega, sama činjenica da ste prisutni među 52 preduzetnika koji su proglašeni najboljima u svojim državama i koji ukupno imaju oko 200 milijardi dolara prometa. Na primer, pobednik ovogodišnjeg takmičenja, indijski bankar Udaj Kotak ima promet između četiri do pet milijardi dolara, upoznao sam preduzetnika iz Holandije koji zapošljava oko četiri i po hiljade ljudi… Pri tom, svi se ponašaju veoma neposredno i jako su zainteresovani da se međusobno upoznaju, a to im omogućava vrlo efikasna a nenametljiva organizacija. Reč je o događaju kakav čovek može samo da poželi i moram da priznam da je, ponekad, sve delovalo nestvarno“.
Mada izbor najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu često upoređuju sa dodelom Oskara u filmskoj industriji, Ljubojević ističe da ga je posebno zadivilo umeće organizatora da izbegne bilo kakvu pompeznost i pretencioznost u realizaciji skupa na tako viskom nivou. „Na okupu je bilo oko hiljadu visokih zvanica, a nijednog trenutka ništa nije nedostajalo i sve je delovalo izuzetno jednostavno i spontano. Sve manifestacije su bile namenjene isključivo promociji preduzetnika i zemalja iz kojih dolaze, kvalitetnom poslovanju i načinu razmišljanja, a ne propagandi samog organizatora. I to je posebna veličina ovog događaja: ta diskretnost velike kompanije koja je sve to omogućila i upravo takav pristup je čini velikom. Izuzetna je veština da ne budete agresivni u svojoj promociji, već nenametljivi – a da vas svi vide. Iako iza sebe imam dug poslovni staž, mnogo različitih poslovnih situacija i susreta sa direktorima najvećih svetskih kompanija, ceo događaj, a posebno njegova organizacija, za mene je bilo novo iskustvo iz kojeg sam mnogo naučio“.
Poučno i za političare
Za veoma kratko vreme naš predstavnik je upoznao veliki broj preduzetnika iz mnoštva delatnosti: finansija, proizvodnje, modne i industrije zabave, IT industrije…. „Svi ti susreti su bili veoma zanimljivi, poučni i korisni i pružili su priliku da se uspostave kontakti sa našim uspešnim preduzećima. U toku su prepiske sa preduzetnicima iz bankarskog sektora, IT industrije i proizvodnje nameštaja koje sam tamo upoznao i kojima sam preporučio kolege iz tih delatnosti koje uspešno posluju u Srbiji. To je zaista velika šansa za našu privredu, jer makar da se realizuju samo dva posla, treba imati u vidu da je reč o kompanijama čiji se prometi mere u milijardama dolara“.
Pored toga, posebna prednost učešča na ovakvom skupu je prilika da se čuju preduzetnička iskustva iz mnogobrojnih država sa različitim uslovima poslovanja. „Potpuno je drugačija slika kada se o nekom tržištu informišete čitajući makroekonomske analize, i kada čujete vrlo konkretne priče i to od ljudi koji su izuzetno uspešni. Tek kada od njih saznate šta su problemi sa kojima se suočavaju i kakva rešenja se traže ne samo na nivou kompanija, već i u kreiranju ukupnog poslovnog ambijenta, možete da napravite realna poređenja sa našom situacijom i bolje sagledate mogućnosti da se slična rešenja primene i kod nas. Uveren sam da bi takva preduzetnička iskustva bila i te kako korisna kako za naše političare tako i za one koji kreiraju zakone i poslovnu klimu, da čuju šta su to ključne stvari koje neke poslovne ambijente čine uspešnim. To nisu toliko komplikovana rešenja da ne bi mogla i ovde da zažive“.
Ulaznica za uspešniju Srbiju
U veoma raznolikom preduzetničkom svetu okupljenom u Monte Karlu, preduzeće iz Srbije je privuklo pažnju i svojom različitošću. „Kada je u pitanju naša delatnost, imao sam kontakte sa kolegama iz modne i prehrambene industrije, a za naše poslovanje se posebno zainteresovao prošlogodišnji pobednik, Hamdi Ulukaja, Amerikanac turskog porekla koji proizvodi poznati Čobani jogurt. On svoje sirovine pretežno nabavlja iz Evrope i upravo koristi zamrznuto voće koje mi imamo u svom asortimanu, tako da bi taj susret mogao da ima i konkretnu poslovnu budućnost. Ali nijedna od prisutnih firmi nije imala proizvodnju nalik našoj, koja obuhvata različite proizvode bazirane na ruralnim potencijalima i na saradnji sa seoskim kooperantima i koja – iako je i od Beograda udaljena više od 200 kilometara – izvozi po celom svetu“.
Stoga se najveći broj pitanja, kako žirija tako i preduzetnika, odnosio na poslovni model koji je doveo do takvog uspeha ali i na njegov značaj za oživljavanje sela i održivost malih poljoprivrednih domaćinstava. Bilo je, naravno, i ljudskog interesovanja zašto je Ljubojević zemenio uspešnu poslovnu karijeru u Nemačkoj povratkom u zemlju koja je u to vreme bila na crnim listama, pod sankcijama, a potom i bombardovana, a sve je posebno zanimalo kakvi su trenutni uslovi za poslovanje u Srbiji. „Neki su za Srbiju čuli samo po lošim vestima, i teško im je da poveruju da ste uspeh ostvarili u takvim uslovima. Ali ono što u startu osigurava verodostojnost vaših rezultata i daje im posebnu težinu je činjenica da za njih garantuje EY svojim izborom. Koliko je to značajna ulaznica u svetsku poslovnu zajednicu postanete u potpunosti svesni tek kada odete u Monte Karlo“.
Naravno, nije realno očekivati da Srbija, kao najmanje tržište u toj konkurenciji, svom predstavniku omogući titulu najboljeg. „Finansijski pokazatelji nisu najvažnije merilo, ali u toj igri cifara veličina i snaga domaćeg tržišta itekako su značajni. No, za nas u Srbiji je daleko važnije, i rekao bih od neprocenjive koristi što smo dobili šansu da na jednom ovakvom nivou i u društvu najboljih pokažemo na konkretnim primerima da možemo da pariramo kvalitetom, uprkos svim teškoćama koje su nas snašle. Zato je ovaj EY projekat za najboljeg preduzetnika izuzetno značajan i treba ga što više podržati. Voleo bih da se moje kolege prijavljuju u što većem broju, jer dobro je i na taj način proveriti sebe kao preduzetnika, a još je značajnije da u Monte Karlu svake godine imamo zaista kvalitetne predstavnike koji će menjati lošu sliku o nama. Nije nimalo prijatno kada dođete na jedan takav skup i svi vam čestitaju, čudeći se kako ste uspeli u državi kao što je Srbija. Hajde da takvu situaciju preokrenemo, da ubuduće kontstatuju da nije čudo što ste uspeli, kada dolazite iz uspešne države“.
Z.Ž.
Uvek imam rezervni plan
„U Monte Karlo sam otišao opterećen posledicama koje su izazvale poplave. Naša postrojenja u Požegi su bila prilično ugrožena, ali smo na vreme napravili bedem oko fabrike koji ju je spasao. Šteta je mala, a fabriku sam osigurao od poplava i bujica čim je sagrađena. Uvek se trudim da predupredim rizične situacije i uvek imam rezervni plan, jer nisam navikao da neko drugi misli o meni i mojoj sudbini. Nikad ne zaboravljam nešto što mi je rekao jedan kolega iz Nemačke: „Rade, ako čuješ da se bilo kome na svetu nešto dogodilo, znaj da se to i tebi može dogoditi“.