Skupština Srbije je po hitnom postupku usvojila izmene Zakona o radu, uprkos oštrom protivljenju opozicije i protestima sindikata koji su održani u Beogradu tokom skupštinske rasprave.
Dok su predlagači izmena Zakona tvrdili da se njime stvaraju bolji uslovi za priliv investicija, opozicija je ostala uporna u stavu da se njime ukidaju radnička prava u korist poslodavaca, odnosno vlasnika krupnog kapitala. Zato ga neki zovu i “tajkunskim zakonom”.
Sindikati su već organizovali proteste protiv njegovog usvajanja, a sada su najavili i prikupljanje potpisa za referandum o povlačenju Zakona o radu koji po njihovim rečima neće omogućiti lakše zapošljavanje već lakše otpuštanje.
Najvažnije novine u izmenama ovog zakona su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.
Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad. Takođe, zaposleni tokom godišnjeg odmora ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.
Lakše zapošljavanje starijih na neodređeno vreme trebalo bi da podstakne ukidanje obaveze poslodavcima da otpremninu isplaćuju za celokupni radni staž, po čemu je Srbija bila jedinstvena zemlja u svetu.
Što se tiče kontraverznog pitanja odnosa prema trudnicama i porodiljama zakonodavac je ipak usvojio amandman po kome je poslodavcu onemogućeno da otpusti trudnicu ili porodilju čak iako je na održavanju trudnoće.
Sada se prvi put zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni s punim radnim vremenom.
Usvajanje ovog zakona podržale su mnoge međunarodne institucije i javne ličnosti označavajući ga kao “prvi reformski korak” posle mnogo godina u Srbiji. Istovremeno, na njegov račun upućeno je i mnogo kritika u javnosti.
Između ostalih, izdvajamo one iz Peščanikovog teksta “Zašto poslodavci veruju u Deda Mraza”, u kojima stoji da su njegove mane to što nije procentualno ograničen broj zaposlenih na određeno vreme u firmama, što je rad “na određeno” produžen na 24 meseca, to što se minimalna cena rada određuje do 15. septembra tekuće godine za celu narednu godinu bez obzira na inflaciju, to što nije regulisana praksa poslodavaca da isplaćuju minimalce + 1 dinar, što otvara mogućnost za iskorišćavanje jeftine radne snage itd.
Zagorka Golubović, nekadašnja profesorka sociologije rada, tvrdi da je ovaj Zakon u globalu loš jer “su njime sada sva prava radnika ukinuta. Čak i osnovno pravo na osmočasovni radni dan.”
Osim toga, i ministar za rad Aleksandar Vulin priznao je da je inoviran Zakon o radu propustio da reguliše sve važne stavke vezane za tržište rada kao što je položaj 60.000 ljudi koje agencije iznajmljuju na lizing drugim firmama. On je međutim najavio da će to biti rešeno novim dopunama tog zakona.
I dok ga veliki broj ekonomista, svestan potrebe za liberalizacijom tržišta, podržava, važno je imati u vidu da Zakon o radu neće doprineti većem zapošljavanju ako sve drugo što nije dobro, a mnogo toga nije – od korupcije do zapošljavanja partijskih kadrova u preduzećima i administraciji – ostane kako jeste.