U afričkim zemljama zahvaćenim epidemijom Ebole među stanovništvom koje naseljava ruralne oblasti sve je više onih koji odbijaju medicinsku pomoć. Kao razlog tome navode da ne žele kontak ni sa kim jer gde god da su doktori do sada prošli, doneli su sa sobom bolest i zarazili pripadnike te zajednice.
Za zdravstvene radnike veoma je neobično što im stanovništvo ne ukazuje poverenje i oni navode da se sada bore protiv dvostrukog neprijatelja. Prvi jeste epidemija ebole koja je do sada već odnela više od 660 života, a sa druge strane strah koji je podstakao sve veći neprijateljski stav ljudi prema pomoći spolja. Samo prošlog petka u Gvineji je zabeleženo 14 novih slučaja. Stanovnici u panici posežu za mačetama, noževima i sa kamenjem u rukama blokiraju put medicinskim timovima koji dolaze iz potencijalno zaraženih mesta.
Bolesni i preminuli stanovnici sela kojima nije pružena pomoć prete da zaraze ostalo stanovništvo. Strah od radnika Crvenog krsta i ostalih medicinskih radnika i odbijanje pomoći samo pomažu širenje virusa i na taj način formiraju sekundarnu krizu. Dok stanovnici ruralnih mesta beže pred kamionom Crvenog krsta poistovećujući ih sa širenjem zaraze, oboleli se skrivaju bez ikakve zaštite i pružene pomoći. Iako se činilo da je u aprilu epidemija držana pod kontrolom, u prethodne dve nedelje centar zaraze preselio se preko granica Sijera Leonea gde je zabeležen porast umrlih.
Mesto udaljeno skoro 400 kilometara od glavnog grada Gvineje Konakrija, odakle je epidemija i krenula, jeste i mesto koje je zaraza najteže pogodila. Više od 80% tamo zaraženih je i preminulo, a Gvineja je zabeležila dvostruko više smrtnih slučajeva od drugih zemalja na koje se epidemija proširila.
Ono što možda podstiče strah ljudi jeste radna uniforma međunarodne organizacije „Lekari bez granica“ koji su prekriveni maskama i odelima koje nakon kontakta sa stanovništvom spaljuju. U ruralnim oblastima Gvineje široko je raspostranjeno i verovanje u tradiciju i religiju, te stoga većina stanovništva veruje da je čovek u ovom slučaju nemoćan i da je jedino Bog taj koji može da ih spase, pa je pored raširenog paničnog straha prisutno i nepoverenje prema lekarima koji mogu pružiti stručnu pomoć.
Izvor: New York Times